Касна Харапа култура
From Wikipedia, the free encyclopedia
Касна култура Харапа је развијена у северном делу цивилизације Долине Инда око 1900. п. н. е. и око области Панџаба. Названа је по гробљу у "области Х" у Харапи.
Историја Јужне Азије       Историја Индије | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Камено доба | 70.000–7000. п. н. е. | ||||
| Култура Мергар | 7000–3300. п. н. е. | ||||
| Цивилизација долине Инда | 3300.
–1700. п. н. е. | ||||
| Касна Харапа култура | 1700–1300. п. н. е. | ||||
| Ведска цивилизација | 1500–500. п. н. е. | ||||
| · Краљевства античке Индије | · 1200–700. п. н. е. | ||||
| Махаџанапади | 700–300. п. н. е. | ||||
| Царство Магада | 684–26. п. н. е. | ||||
| · Мауријско царство | · 321–184. п. н. е. | ||||
| Средња краљевства Индије | 230. п. н. е.–1279. н. е. | ||||
| · Сатавахана царство | · 230. п. н. е.–199. н. е. | ||||
| · Кушанско царство | · 60–240. | ||||
| · Гупта царство | · 240–550. | ||||
| · Чола царство | · 848–1279. | ||||
| Исламски султанати у Индији | 1210–1596. | ||||
| · Делхијски султанат | · 1206–1526. | ||||
| · Декански султанати | · 1490–1596. | ||||
| Хојсала царство | 1040–1346. | ||||
| Виџајанагарско царство | 1336–1565. | ||||
| Могулско царство | 1526–1707. | ||||
| Марата царство | 1674–1818. | ||||
| Колонијална Индија | 1757–1947. | ||||
| Подела Индије | 1947– | ||||
| Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви | |||||
| Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет | |||||
Касна култура Харапа је део панџапске фазе, једне од три културних фаза развијених у Ери локализације Традиције Долине Инда.[1][2]
Карактеристике ове културе укључују:
- Кремирање људских посмртних остатака. Кости су остављене у осликаним глиненим урнама. То се разликује од цивилзације Инда где су тела покопана у дрвеним сандуцима. Покопи у урнама и "гробни костури" су били готово истовремени.[3]
- Црвена грнчарија, осликана црно с призорима антилопа, паунова, сунца и звезда с другим третманима површине него у ранијим периодима.
- Експанзија насеља на исток.
- Пиринач постаје главна пољопривредна култура.
- Очигледан распад раније широко распрострањене трговачке мреже карактеристичне за цивилизацију Инда, с обзиром да се више не користе морске шкољке.
- Наставак коришћења опека за градњу.
Касна култура Харапа такође "показује јасне биолошке афинитете" с ранијим становнишптвом Харапе.[4]
Археолог Кенојер је приметио да ова култура "може само одражавати промену фокуса организације насеља у односу на раније харапанске фазе, а не културни дисконтинуитет, градски распад, спољне инвазије и напуштање налазишта, што је све било сугерисано у прошлости." (Кенојер 1991: 56).
Остаци ове културе датирају од око 1900. п. н. е. до око 1300. п. н. е.. Заједно с Културом гробова Гандаре и Културом грнчарије обојене окером се код неких историчара сматра зачетком Ведске цивилизације.
Извори
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.