![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Arvid_Liljelund_-_Man_Singing_Hymn_-_A_I_187_-_Finnish_National_Gallery.jpg/640px-Arvid_Liljelund_-_Man_Singing_Hymn_-_A_I_187_-_Finnish_National_Gallery.jpg&w=640&q=50)
Химна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Химна (грч. - песма, хвалоспев) је песма у славу Бога, идеологије или државе. Химна изражава оданост, лојалност, побожност, као и преданост, приврженост и поштовање.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Arvid_Liljelund_-_Man_Singing_Hymn_-_A_I_187_-_Finnish_National_Gallery.jpg/640px-Arvid_Liljelund_-_Man_Singing_Hymn_-_A_I_187_-_Finnish_National_Gallery.jpg)
Химна је најстарија песничка врста коју сусрећемо делимично већ код Египћана, Вавилонаца и Асираца. Код Грка свака песма до 6. века п. н. е. назива химном, а касније су то само песме које су посвећене боговима и херојима. У Римско царство химнама је увеличаван култ царева.
У средњем веку химне су биле црквене песме, а у ренесанси се химнама описују лепоте природе. Касније, са стварањем првих нација настају националне и родољубиве химне, а појавом друштвених класа и борбене. Од тих је најпознатија француска Марсељеза[2][3][4] (фр. ) и Интернационала (фр. ) као корачница радничке класе.
У 19. веку се уводе посвуда националне химне,[5][6] као химне владару у монархијама.