Физичка хемија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Физикална хемија или физичка хемија је настала обједињавањем знања из физике, хемије, термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу, дакле, физикална хемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. Нпр., величина молекула у течности се може одредити на основу мерења њеног индекса преламања и густине, или на основу топлотног капацитета и површинског напона.[1]
Физичка хемија, за разлику од хемијске физике, је предоминантно (мада не увек) макроскопска или супра-молекуларна наука. Већина принципа на којима је физичка хемија заснована су концепти везани за масе, пре него за саме молекуларне/атомске структуре. На пример, хемијска равнотежа, и колоиди.
Неки од односа које физичка хемија настоји да реши укључују ефекте:
- Интермолекуларних сила које производе физичка својства материјала (пластичност,[2] затезна чврстоћа,[3] површински напон[4] у течностима).
- Реакционе кинетике на брзину реакције.[5][6]
- Идентитета јона и електричне проводности на материјале.
- Површинске хемије и електрохемије мембрана.[7]
- Интеракције једног тела са другим у смислу количине топлоте и рада, што је област термодинамике.[8]
- Трансфера топлоте између хемијског система и његовог окружења током промене фазе, или током хемијске реакције, то је област термохемије[9]
- Изучавање колигативних својства броја врста присутних у раствору.[10]
- Успостављање корелација између броја фаза, броја компоненти и броја степена слободе уз помоћ правила фаза.[11]
- Реакције електрохемијских ћелија.