![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/Carnot_heat_engine_2.svg/langsr-640px-Carnot_heat_engine_2.svg.png&w=640&q=50)
Термодинамика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Термодинамика (грч. , топлота и , снага) је грана физике која проучава макроскопске утицаје топлоте, рада и енергије на физичке системе честица.[1] Термодинамика је теорија која повезује усредњене вредности физичких количина, као што су енергија и магнетизација.[2] У ширем смислу, термодинамика обухвата науку о топлотним особинама материје и прелазима између агрегатних стања (Фазни прелаз).
Реч термодинамика потиче од грчких речи за топлоту и снагу. У називу се реч топлота односи на проток енергије, јер термодинамика с једне стране проучава проток топлотне енергије, а снага се односи на кретање термодинамичког система, где термодинамика проучава начин на који се производи механички рад.
Основни проблем термодинамике је одређивање равнотежног стања система који и након укидања границе евентуално може остати у том стању у затвореном сложеном систему.[3] Испитивања у термодинамици се врше применом статистичких метода на елементарне честице (атоми, молекули) које сачињавају посматрани систем.[4][5] Предност стандардне феноменолошке термодинамике у односу на статистичку физику која проучава исте појаве другим приступом, је та што су њени закони универзални, док је њена непотпуност у томе што се константе у термодинамици добијају или емпиријски или узимају из других грана физике у којима су рачунате
Термодинамика се развила у 19. веку кроз покушаје да се повећа ефикасност раних парних машина, посебно кроз рад француског физичара Николе Леонара Садија Карноа (1824) који је сматрао да је ефикасност мотора од кључне важности да би се помогло Француској да победи у Наполеоновим ратовима.[6] . Шкотски физичар Лорд Келвин је први формулисао концизну дефиницију термодинамике 1854. године[7] која гласи, „Термо-динамика је предмет односа топлоте и сила које делују између суседних делова тела, и релације топлоте са електричним чиниоцима.“
Иницијална примена термодинамике на механичке топлотне машине је рано проширена на изучавање хемијских једињења и хемијских реакција. Хемијска термодинамика студира природу улоге ентропије у процесу хемијских реакција и омогућила је знатан део експанзије и познавања тог поља.[8][9][10][11][12][13][14][4][15] Друге формулације термодинамике су се појавиле у наредним декадама. Статистичка термодинамика, или статистичка механика, се бави статистичким предвиђањима колективног кретања честица полазећи од њиховог микроскопског опхођења. Године 1909. је Константин Каратеодори представио чисто математички приступ пољу у својој аксиоматској формулацији термодинамике, опис који се често назива геометријском термодинамиком.