Фердинан Фуке

Фердинан Фуке (фр. ; 21. јун 1828 — 7. март 1904) био је француски геолог и петролог.

Фердинан Фуке
Датум рођења	(1828-06-21)21. јун 1828.
Место рођења	Мортаин, Француска
Датум смрти	7. март 1904.(1904-03-07) (75 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Поље	петрографија
Ученици	Антоан Лакроа

Биографија

Рођен је 21. јуна 1828. у Мортаину, департману Манш. У двадесет и једној години ушао је у Вишу нормалну школу у Паризу, а од 1853. до 1858. радио је као чувар научних колекција. Године 1877. постао је професор природне историје на катедри за геологију на француској средњој школи, у Паризу. Године 1881. Фуке је изабран за члана Француске академије наука.^[1]

Као стратиграфски геолог пружио је велику помоћ геолошком заводу Француске, али је током времена посебну пажњу посветио проучавању вулканских појава и земљотреса, минералима и стенама и први је увео модерне петрографске методе у Француску. Такође је радио на анализама вулканских гасова, користећи методе Роберта Бунзена, посебно на острву Санторини.^[2][3][4] Један од његових истакнутих ученика био је Антоан Лакроа, за којег је Фукеова ћерка била удата.^[5]

Посебну пажњу привукла су његова проучавања еруптивних стена на Корзици, Санторинију и другде, његова истраживања о вештачкој репродукцији еруптивних стена и његова расправа о оптичким карактерима фелдспата, али је можда био најпознатији по заједничком раду који је обављао са својим пријатељем Огистом Мишелом Левијем.^[6]

Његове главне публикације биле су: Santorin et ses éruptions (1879), Minéralogie micrographique : roches éruptives françaises (1879) и Synthèse des minéraux et des roches (1882), последња два дела написана у сарадњи са Огистом Мишелом Левијем. Године 1885. уредио је извештај француске комисије која је истраживала андалузијски земљотрес 25. децембра 1884. године.^[7]

Остао је запажен и по својим археолошким ископавањима на острву Санторини.

Дела

• Recherches sur les phénomènes chimiques qui se produisent dans les volcans, 1866.
• Rapport sur les phénomeńes chimiques de l'éruption de l'Etna en 1865, (1866).
• Les anciens volcans de la Grèce, 1867.
• Santorin et ses éruptions, 1879, касније преведен на енглески језик и објављен као: Santorini and its eruptions, Балтимор: Универзитет Џонс Хопкинс, 1998.
• Minéralogie micrographique : roches éruptives françaises, 1879 (са Огистом Мишелом Левијем).^[1]
• Synthèse des minéraux et des roches, 1882 (са Огистом Мишелом Левијем).
• Les tremblements de terre, 1889.
• Contribution à l'étude des feldspaths des roches volcaniques, 1894.