![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/1/17/Uro%25C5%25A1_Drenovi%25C4%2587.jpg/640px-Uro%25C5%25A1_Drenovi%25C4%2587.jpg&w=640&q=50)
Урош Дреновић
четнички војвода / From Wikipedia, the free encyclopedia
Урош Дреновић (Ситница, 11. новембар 1911 — Чађавица, 31. мај 1944) је био српски и југословенски учитељ, резервни поручник Југословенске војске и четнички војвода током Другог светског рата. Био је један од вођа устанка у западној Босни, поред Вукашина Марчетића и војводе Радета Радића, а када су се устаници почетком 1942. године поделили и део пришао партизанима, Дреновић је основао сопствени Четнички батаљон "Кочић".
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Урош Дреновић | |
---|---|
![]() Домобрански бојник Емил Ратај, предстојник котарског суда Константин Урумовић, Урош Дреновић и котарски предстојник Марко Јунгић, у Мркоњић Граду 1942. | |
Датум рођења | (1911-11-11)11. новембар 1911. |
Место рођења | Ситница, Аустроугарска |
Датум смрти | 31. мај 1944.(1944-05-31) (32 год.) |
Место смрти | Чађавица, Независна Држава Хрватска |
У различитим фазама рата, формално се налазио у саставу Југословенске војске у Отаџбини или је деловао сасвим самостално, а имао је и споразуме са властима Независне Државе Хрватске, којима прихвата заједничку борбу против партизана у замену за признање НДХ и гаранцију да ће Хрватско домобранство штитити српска села у његовом реону, односно да неће бити даљих злочина усташа над српским становништвом, те да се: „Свим становницима православне вјероисповјести гарантује се апсолутно слободно исповиједање своје вјере, слављење својих вјерских празника и славе, као и једнакост пред законима.“.[1] Поједини извори указују на постојање идеје код одређених руководилаца НДХ, да се Дреновић именује за заступника у Хрватском државном сабору као представник „православног становништва Босне и Херцеговине“, а извештаји команданта Западне Босне мајора Славољуба Врањешевића говоре да је чак слао и делегацију код Гермогену, од власти НДХ прокламовани поглавар канонски непризнате Хрватске православне цркве.
Погинуо је 1944. године приликом савезничког напада. На простору Мањаче и околине, данас има велики број поштовалаца који га сматрају заслужним што је сачувао српско становништво од великих жртава.[тражи се извор]