Унутрашње уво
From Wikipedia, the free encyclopedia
Унутрашње уво, ушни лавиринт (лат. ) је једна од засебних анатомских целина ува смештена медијално од средњег ува, у којој базални део пужа представља медијални зид шупљине и састоји се из два дела слушног-акаустичног (лат. ) и дела за одржавање равнотеже-вестибуларног (лат. ). Унутрашње уво чини замршен систем цеви и шупљина, окружених тврдом склеротичном кости коју која има назив коштани лавиринт. У њему се налази мембранозни лавиринт, орган ектодермалног порекле, и у коме завршава акустични или вестибуларни део осмог живца.[1]
Унутрашње уво | |
---|---|
Детаљи | |
Артерија | labyrinthine artery |
Идентификатори | |
Латински | auris interna |
MeSH | D007758 |
TA | A15.3.03.001 |
FMA | 60909 |
Анатомска терминологија |
Иако чини засебну анатомску целину, унутрашње уво представља посебан спој двају периферних анализатора - органа слуха и равнотеже. Како је орган слуха настао диференцијацијом из вестибуларног апарата, многе морфолошке, физиолошке и патолошке особине ова два органа остале су заједничке.
Због ограниченог простора у пирамиди темпоралне кости, и због потреба обављања функција, ове структуре имају компликован систем канала и проширења, који је по томе и добио назив „лавиринт“.