конфискација црквене имовине од стране бољшевика 1922. године From Wikipedia, the free encyclopedia
Конфискацију црквене имовине у Русији 1922. године извршила је бољшевичка влада Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике, наводно у циљу борбе против руске глади 1921–1922. Током 1922. године државни органи су уклонили племените метале и драгуље из цркава свих конфесија. Предмети конфискације били су и предмети намењени искључиво у литургијске сврхе (свети путири), што је довело свештенство у веома рањив положај а изазвало је отпор сабраће. Свештенство је организовало отпор уклањању и вандализацији црквене имовине, што је наишло на бруталну репресију бољшевика.
Совјетска влада је 5. фебруара 1918. издала декрет о одвајању цркве од државе и школе од цркве. Према овом документу, сва имовина у Руској православној цркви и у другим верским организацијама, укључујући земљиште, просторије, црквену утвар, национализована је и постала је власништво државе. Према уредби, објекти и објекти намењени посебно за литургијске сврхе давани су посебним уредбама локалне или централне државне власти на слободно коришћење одговарајућим верским друштвима. Међутим, верници и свештенство су били повезани са белим покретом и због тога су били рутински малтретирани и маргинализовани. Неки верници су покушали да пруже отпор када су представници државе пленили инвентар цркава и манастира. Отпор је угушен, а активисти отпора су на крају процесуирани (суђење Самарину - Кузњецову).[1] Године 1921. у Русији је почела глад. 23. фебруара 1922. Сверуски централни извршни комитет издао је декрет „О заплени црквеног накита“.[2] Указ је наложио локалним органима совјетске власти да из цркава уклоне све производе од злата, сребра и драгог камења и пребаце их у Централни фонд за помоћ умирућима од глади. Најпознатији сукоб бољшевика са свештеницима и народом који се опирао догодио се у Шуји. Овде се гомила верника трудила да не дозволи представницима власти да заплене црквени инвентар. Представници власти су запуцали, у којој су 4 особе погинуле, а други су тешко рањени. После догађаја у Шуји, уследила су суђења на којима су процесуирани непосредни учесници догађаја и патријарх Тихон.[3]
Војници су извршили наредбу о одузимању имовине немилосрдним насиљем. Често су пуцали на гомиле људи која је окруживала цркве у покушају да их бране и на верске процесије у знак протеста против црквеног прогона. Хиљаде је на овај начин побијено, посебно у пролеће 1918. године. Обарања верских процесија су добро документована у Вороњежу, Шацку (провинција Тамбов) и Тули (где је тринаест убијено и много рањено, укључујући епископа Корнилија).[4]
Према The New York Times, осам свештеника, два лаика и једна жена осуђени су на смрт у Москви 8. маја 1922. године, јер су се противили одузимању верског инвентара.[5]
Патријарх Тихон је 19. јануара 1918. године (по јулијанском календару) екскомуницирао совјетско руководство због спровођења овог похода.[6] У знак одмазде режим је ухапсио и убио десетине епископа, хиљаде нижег свештенства и монаштва и мноштво лаика.[7] Заплена црквене имовине у наредних неколико година била би обележена бруталном кампањом насилног терора.[8]
Бољшевици су 1922. године започели кампању заплене црквене имовине. Те године је заплењено преко 4,5 милиона златних рубаља имовине. Од тога, милион златних рубаља потрошено је за ублажавање глади.[9] У тајном писму Политбироу од 19. марта 1922. Лењин је изразио намеру да заплени неколико стотина милиона златних рубаља за помоћ глади.[10]
У Лењиновом тајном писму Политбироу, Лењин објашњава да глад пружа прилику за деловање против цркве.[10] Ричард Пајпс је тврдио да је глад политички искоришћена као изговор за бољшевичко руководство да прогони православну цркву, која је имала значајан утицај на већи део сељачког становништва.[11]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
