Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република

;
	Застава Грб
	Химна: Интернационала (1922—1943) ; Химна Совјетског Савеза (1943—1990)
Главни град	Москва - град Херој
Службени језик	руски језик
Владавина
Историја
Стварање и независност	‍
— Оснивање	7. новембра 1917.
— У саставу Совјетског Савеза од	30. децембра 1922.
— Независност	12. децембра 1991.; (74 год.)
Географија
Површина	‍
— укупно	17.075.200 km2 (прва у СССР)
— вода (%)	13
Становништво	‍
— 1989.	147.386.000 (прва у СССР)
— густина	8,63 ст./km2
Привреда
Валута	Совјетска рубља
Остале информације
Временска зона	+3
Интернет домен
	Руска СФСР је одликована; Орденом Лењина

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (скраћ. РСФСР или Руска СФСР; рус. ) била је једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.

Кратке чињенице Главни град, Службени језик ...

Затвори

Основана је убрзо након Октобарске револуције 7. новембра 1917. године, под називом Руска Република (рус. ), а 25. јануара 1918. на трећем састанку Сверуског конгреса совјета име јој је промењено у Совјетска Руска Република (рус. ),^[1] такође незванично позната и као Совјетска Русија^[2]. Коначно име усвојено је доношењем новог устава 10. јуна 1918. године.^[3] Децембра 1922. године ушла је у састав Совјетског Савеза. Распадом Совјетског Савеза, 1991. године, постала је назависна држава - Руска Федерација, која је задржала међународно-правни континуитет некадашњег Совјетског Савеза.

Руска СФСР била је највећа совјетска република^[4] и по површини (17.075.200 ) и по становништву (147 милиона). Главни град је била Москва, која је, 8. маја 1965. године, указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза, за заслуге њених становника током Великог отаџбинског рата, одликован Орденом хероја Совјетског Савеза и проглашен за Град херој.

Са укупно око 17.125.200 квадратних км, Руска СФСР је била највећа од петнаест совјетских република, док је њен јужни сусед, Казашка ССР, била друга.

Међународне границе РСФСР-а додиривале су Пољску на западу; Норвешка и Финска на северозападу; а на југоистоку у источној Азији налазиле су се Демократска Народна Република Кореја (Северна Кореја), Монголија и Кина (НР Кина, бивша Република Кина; 1911–1949). Унутар Совјетског Савеза, РСФСР се граничила са словенским државама: Украјинска ССР (Украјина), Белоруска ССР (Белорусија), балтичким државама: Естонска ССР (Естонија), Летонска ССР (Летонија) и Литванска ССР (Литванија) (укључене у СССР 1940) на западу и Азербејџанска ССР (Азербејџан), Грузијска ССР (Грузија) и Казашка ССР (Казахстан) на југу у Централној Азији.^[4]

Отприлике 70% подручја у РСФСР се састојало од широких равница, са планинским регионима тундре углавном концентрисаним на истоку Сибира са Централном Азијом и Источном Азијом. Област је богата минералним ресурсима, укључујући нафту, природни гас и руду гвожђа.^[5]

Ране године (1917–1920)

Совјетска влада је први пут дошла на власт 7. новембра 1917, непосредно након што је привремена руска привремена влада на челу са Александром Керенским, која је владала Руском Републиком, збачена у Октобарској револуцији, другој од две руске револуције. Држава којом је управљала, а која није имала званичан назив, била би непризната од суседних земаља још пет месеци. Почетна фаза Октобарске револуције која је укључивала напад на Петроград се одвијала углавном без људских жртава.^[6]^[7]^[8]

Дана 18. јануара 1918, новоизабрана Уставотворна скупштина издала је декрет којим је Русија прогласила демократску федералну републику под називом „Руска Демократска Федеративна Република“. Међутим, бољшевици су сутрадан распустили Скупштину и прогласили њене уредбе ништавним.^[9] Насупрот томе, бољшевици су такође резервисали известан број упражњених места у Совјетима и Централној извршној власти за опозиционе странке сразмерно њиховом уделу гласова на Конгресу.^[10] У исто време, један број истакнутих чланова левих есера преузео је положаје у Лењиновој влади и водио комесаријате у неколико области. Ово је укључивало пољопривреду (Колегајев), имовину (Карелин), правосуђе (Штајнберг), пошту и телеграфе (Прошијан) и локалну управу (Трутовски).^[11] Лењинова влада је такође увела низ прогресивних мера као што су опште образовање, здравствена заштита и једнака права жена.^[12]^[13]^[14]

Дана 25. јануара 1918. године, на трећем састанку Сверуског конгреса Совјета, проглашено је оснивање Руске Социјалистичке Федеративне Совјетске Републике (РСФСР).^[15]^[16]^[1] 3. марта 1918. потписан је споразум из Брест-Литовска, којим је Немачкој империји дат већи део најзападнијих земаља бившег Руског царства у замену за мир на Источном фронту Првог светског рата. У јулу 1918, пети Сверуски конгрес Совјета усвојио је Устав Руске СФСР.^[3] До 1918. године, током Руског грађанског рата, неколико држава унутар бившег Руског царства се отцепило, што је још више смањило величину земље, иако су неке покорили бољшевици.

1920–е

1930–е

1950–е

1960–е – 1980–е

Ране 1990–е

Већ почетком 1920-их дошло је до промена граница РСФСР. Далекоисточна република (област између Бајкала и Тихог океана) је 1922. прикључена Русији, а 1925. и област некадашње престонице Казахстана, Оренбурга.

Највеће промене у границама РСФСР уследиле су у Другом светском рату. После анексије Пољске, Русији је прикључен град Смоленск. Русија је добила територије на северозападу после Зимског рата са Финском 1939/40.

Године 1944. совјетска Народна Република Тува је додата Русији као аутономна област, а касније република. У процесу разграничавања балтичких република и РСФСР, нека места претходно у Летонији и Естонији су прикључена Русији.

После пораза Финске у рату 1941—1944, она је 1947. морала да Русији да још неке територије, од којих је најзначајнији био њен излаз на Баренцово море. На западу је Русија присвојила део Источне Пруске (Калињинградска област). На истоку, Русија је од Јапана узела острво Сахалин и Курилска острва.

На сугестију Никите Хрушчова, 1954. године РСФСР је Украјинској ССР дала Крим у замену за област града Белгород. Године 1956. унутар Русије је формирана Карелијска АССР, уместо дотадашње засебне републике Карело-Финске ССР.

У првим годинама постојања РСФСР, доктрина ратног комунизма постала је полазна тачка економске активности државе. У марту 1921. године, на 10. конгресу РКП (Б), руководство земље је признало да су задаци политике „ратног комунизма“ испуњени, а на Лењинов предлог уведена је Нова економска политика.

Након формирања Совјетског Савеза, привреда РСФСР-а постала је саставни део привреде СССР-а. Економски програм РСФСР (НЕП) настављен је у свим синдикалним републикама. Госплан (Државна комисија за генерално планирање) РСФСР-а, који је заменио ГОЕЛРО, реорганизован је у Госплан СССР-а. Његов први задатак је био да развије јединствени национални економски план заснован на плану електрификације и да надгледа целокупну имплементацију овог плана.

За разлику од претходних руских устава, Устав из 1978. године је опису привредног система РСФСР-а посветио читаво поглавље (Глава 2), који је дефинисао врсте својине и указао на циљеве економских задатака државе.^[17]

Као што је приметио дописни члан РАН РАН В. И. Суслов, који је учествовао у великим студијама односа између привреда република СССР-а и РСФСР-а у касном совјетском периоду: „Степен неједнакости економске размене био је веома висок, а Русија је увек била губитничка страна. Производ који је створила Русија је у великој мери подржавао потрошњу других савезних република“.^[18]

Државни празници и симболи

Државни празници за Руску СФСР укључивали су Дан бранилаца отаџбине (23. фебруар), којим се одаје почаст руским мушкарцима, посебно онима који служе у војсци; Међународни дан жена (8. март), који комбинује традицију Дана мајки и Дана заљубљених; Празник пролећа и рада (1. мај); Дан победе; и као и све друге совјетске републике, Велика октобарска социјалистичка револуција (7. новембар).

Дан победе је други најпопуларнији празник у Русији јер обележава победу над нацизмом у Великом отаџбинском рату. У Москви се на Црвеном тргу сваке године организује огромна војна парада чији је домаћин председник Русије. Сличне параде одржавају се у свим већим руским градовима и градовима са статусом Град херој или Град војничке славе.

Током свог 76-годишњег постојања, химна Руске СФСР је била иста као и совјетска химна (за разлику од других република): Интернационала до 1944, а затим Државна химна СССР-а. Године 1990. РСФСР је усвојила сопствену посебну химну под називом Патриотска песма, која је постала химна независне Русије од 1991. Године 2000. Владимир Путин је поново увео совјетску химну. Мото "Пролетери свих земаља, уједините се!" се уобичајено користио и делио са другим совјетским републикама. Срп и чекић и совјетски грб се још увек често виде у руским градовима као део архитектонских украса. Совјетске црвене звезде се такође сусрећу, често на војној опреми и ратним споменицима. Црвени барјак се и даље поштује, а посебно Застава победе 1945. године.

Заставе Руске СФСР

Застава Руске СФСР се мењала више пута, а оригинално је било црвено поље са руским именом републике исписаним у средини заставе белом бојом. Ова застава је одувек била замишљена да буде привремена, јер је промењена мање од годину дана након усвајања. Друга застава је имала слова РСФСР исписана жутом бојом унутар кантона и уоквирена у две жуте линије које чине прави угао. Следећа застава је коришћена од 1937. године, нарочито током Другог светског рата. Након Стаљинове смрти у Совјетском Савезу је предузета велика вексилолошка реформа. Ова промена је укључила ажурирање свих застава совјетских република као и за заставу самог Совјетског Савеза. Застава Руске СФСР је сада била пресликана верзија заставе Совјетског Савеза, са главном разликом у незнатном измештању српа и чекића и што је најзначајније додавање плаве вертикалне траке на дизалицу. Ова верзија заставе је коришћена од 1954. па све до 1991. године, где је промењена услед распада Совјетског Савеза. Застава је промењена у дизајн који је личио на оригиналну заставу Руског царства и Руске империје, са значајном разликом у односу заставе 1:2 уместо првобитног односа 2:3. Након 1993. године, када је совјетски облик власти званично распуштен у Руској Федерацији, застава Руске Федерације је промењена у оригиналну грађанску заставу у оригиналним пропорцијама 2:3.

Привремена застава (1917–1918)
Прва застава РСФСР (1918−1937)
Друга застава РСФСР (1937−1954)
Трећа застава РСФСР (1954−1991)
Последња застава РСФСР (22. август−25. децембар 1991)

По последњем попису становништва из 1989, у Русији је живело 147 милиона људи, што је око 51% становништва Совјетског Савеза. Национални састав становништва је био:

Више информација националност, број ...

националност	број	удео
Руси	120 милиона	81,5%
Татари	5,5 милиона	3,8%
Украјинци	4,3 милиона	3,0%
Чуваши	1,8 милиона	1,2%
Башкири	1,3 милиона	0,9%
Мордовинци	1,0 милион	0,7%
Укупно РСФСР	147 милиона	100,0%

Затвори

Од 27 милона не-Руса, само 9,4 милиона је живело у својим историјским подручјима, док су остали овамо дошли пресељењем или као последица протеривања. Неки народи, попут Татара, традиционално живе на широком подручју и не могу да се групишу у компактне аутономне области.

Више информација јединица, територија, хиљ. км² ...

Административна подела РСФСР 1989.
јединица	територија, хиљ. км²	становништво, хиљ. стан. (1967)	становништво, (1970)	становништво, (1979)	становништво, (1989)	градова	варошица	адм. главни град
Алтајски крај	261,7	2747	2670	2686	2822			Барнаул
* од тога Горњо Алтајска АО	92,6	169	168	172				Горњо Алтајск
Краснодарски крај	83,6	4273	4510	4744	5053			Краснодар
* од тога Адигејска АО	7,6	366	386	404				Мајкоп
Краснојарски крај	2401,6	2925	2962	3199	3605			Краснојарск
* од тога Тајмирска (Догано-Ненецка) АО	862,1	36	38	45				Дудинка
* од тога Хакашка АО	61,9	462	446	498				Абакан
* од тога Евенкијска АО	767,6	12	13	16				Тура
Приморски крај	165,9	1641	1721	1977	2256			Владивосток
Ставропољски крај	80,6	2177	2306	2497	2825			Ставропољ
* од тога Карачаево-Черкеска АО	14,1	330						Черкеск
Хабаровски крај	824,6	1317	1346	1558	1812			Хабаровск
* од тога Јеврејска АО	36,0	174	172	189				Биробиџан
Амурска област	363,7	781	793	936	1050			Благовештенск
Архангелска област	587,4	1401	1401	1466	1570			Архангелск
* од тога Ненецка АО	176,7	37	39	47	54			Нарјан Мар
Астраханска област	44,1	811	867	915	992			Астрахан
Белгородска област	27,1	1248	1261	1308	1378			Белгород
Брјанска област	34,9	1573	1582	1509	1470			Брјанск
Владимирска област	29,0	1496	1511	1586	1649			Владимир
Волгоградска област	114,1	2201	2323	2478	2593			Волгоград
Вологдска област	145,7	1307	1296	1309	1349			Вологда
Вороњешка област	52,4	2495	2527	2483	2467			Вороњеж
Горкијска област	74,8	3673	3682	3712	3720			Горки
Ивановска област	23,9	1352	1339	1324	1314			Иваново
Иркутска област	767,9	2267	2313	2558	2825			Иркутск
* од тога Уст Ординско-Бурјатска АО	22,1	154	146	132				Уст Ордински
Калињинградска област	15,1	693	732	808	871			Калињинград
Калињинска област	84,2	1726	1717	1659	1663			Калињин
Калушка област	29,9	964	995	1008	1064			Калуга
Камчатска област	472,3	268	288	384	472			Петропавловск Камчатски
* од тога Корјашка АО	301,5	37	31	35				Палана
Кемеровска област	95,5	3017	2919	2958	3171			Кемерово
Кировска област	120,7	1762	1727	1667	1694			Киров
Костромска област	60,2	864	871	802	804			Кострома
Кујбишевска област	53,6	2602	2751	3094	3263			Кујбишев
Курганска област	71,0	1082	1086	1080	1104			Курган
Курска област	29,8	1492	1474	1395	1335			Курск
Лењинградска област	85,9	5072	5385	6081	6644			Лењинград
Липецка област	24,1	1221	1224	1227	1230			Липецк
Магаданска област	1199,1	327	352	477	556			Магадан
* од тога Чухотска АО	737,7	89	101	140				Анадир
Московска област	47,0	11879	12836	14266	15522			Москва
Мурманска област	144,9	727	800	978	1165			Мурманск
Новгородска област	55,3	726	721	722	752			Новгород
Новосибирска област	178,2	2469	2505	2620	2779			Новосибирск
Омска област	139,5	1823	1824	1957	2142			Омск
Оренбуршка област	124,0	2057	2050	2088	2171			Оренбург
Орловска област	24,7	937	931	895	889			Орјол
Пензенска област	43,2	1534	1536	1510	1505			Пенза
Пермска област	160,7	3088	3023	3008	3091			Перм
* од тога Коми-Пермска АО	32,9	215	212	172				Кудимкар
Псковска област	55,3	870	875	851	845			Псков
Ростовска област	100,8	3771	3831	4079	4292			Ростов на Дону
Рјазањска област	39,6	1439	1412	1366	1348			Рјазањ
Саратовска област	100,2	2412	2454	2563	2684			Саратов
Сахалинска област	87,1	637	616	662	710			Јужно Сахалинск
Свердловска област	194,7	4354	4320	4455	4707			Свердловск
Смоленска област	49,8	1100	1106	1116	1154			Смоленск
Тамбовска област	34,3	1523	1512	1393	1322			Тамбов
Томска област	316,9	785	786	867	1002			Томск
Тулска област	25,7	1966	1952	1908	1861			Тула
Тјумењска област	1435,4	1341	1406	1885	3098			Тјумењ
* од тога Ханти Мансијска АО	523,1	250	271	571				Ханти Мансијск
* од тога Јамало-Ненецка АО	750,3	73	80	159				Салехард
Уљановска област	37,3	1187	1225	1268	1396			Уљановск
Чељабинска област	87,9	3286	3289	3431	3618			Чељабинск
Читинска област	431,5	1092	1145	1232	1375			Чита
* од тога Агинско-Бурјатска АО	19,0	62	66	69				Агинскоје
Јарославска област	36,3	1398	1400	1433	1469			Јарослављ
Башкирска АССР	143,6	3757	3818	3844	3943			Уфа
Бурјатска АССР	351,3	780	812	899	1038			Улан Уде
Дагестанска АССР	50,3	1361	1429	1628	1802			Махачкала
Кабардино-Балкарска АССР	12,5	530	588	667	754			Наљчик
Калмичка АССР	75,9	248	268	295	323			Елиста
Карелијска АССР	172,4	707	713	732	790			Петрозаводск
Коми АССР	415,9	974	965	1110	1251			Сиктивкар
Маријска АССР	23,2	653	685	704	749			Јошкар Ола
Мордовска АССР	26,2	1014	1030	990	964			Саранск
Северно Осетинска АССР	8,0	518	553	592	632			Орџоникидзе
Татарска АССР	68,0	3127	3131	3445	3642			Казањ
Тувинска АССР	170,5	217	231	268	309			Кизил
Удмуртска АССР	42,1	1379	1418	1492	1606			Ижевск
Чечено-Ингушка АССР	19,3	1033	1064	1156	1270			Грозни
Чувашка АССР	18,3	1192	1224	1299	1338			Чебоксари
Јакутска АССР	3103,2	646	664	852	1094			Јакутск
РСФСР	17075,4	126561	130079	137410	147022	932	1786	Москва

Затвори

[1]
Declaration on the rights of working and exploited people. Hist.msu.ru. Pristupljeno 12. 6. 2013.
[2]
Declaration of Rights of the laboring and exploited people (original VTsIK variant, III Congress revision Архивирано на сајту (27. септембар 2011)), article I
[3]
Soviet Russia information. Russians.net (23 August 1943). Pristupljeno 12. 6. 2013.
[4]
The Free Dictionary Russian Soviet Federated Socialist Republic. Encyclopedia2.thefreedictionary.com. Pristupljeno 12. 6. 2013.
[5]
„Russia the Great: Mineral resources”. Russian Information Network. Архивирано из оригинала 19. 1. 2011. г. Приступљено 22. 11. 2010.
[6]
Shukman, Harold (5. 12. 1994). The Blackwell Encyclopedia of the Russian Revolution (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 343. ISBN 978-0-631-19525-2.
[7]
Bergman, Jay (2019). The French Revolutionary Tradition in Russian and Soviet Politics, Political Thought, and Culture (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 224. ISBN 978-0-19-884270-5.
[8]
McMeekin, Sean (30. 5. 2017). The Russian Revolution: A New History (на језику: енглески). Basic Books. стр. 1—496. ISBN 978-0-465-09497-4.
[9]
Ikov, Marat Sal. „Round Table the Influence Of National Relations on the Development of the Federative State Structure and on the Social and Political Realities of the Russian Federation”. Prof.Msu.RU. Приступљено 9. 2. 2021. „Међутим, историјски гледано, прво проглашење федерације донело је нешто раније – Уставотворна скупштина Русије. У његовој краткој резолуцији од 6. (18.) јануара 1918. године, наведено је: „У име народа, државе руског конститутивног, Сверуска уставотворна скупштина одлучује: Руску државу проглашава Руска демократска федерална влада. Република, која уједињује народе и регионе у нераскидиву заједницу, у границама утврђеним савезним уставом. Наравно, наведену резолуцију, која није темељно регулисала читав систем федералних односа, власти нису сматрале законском снагом, посебно након распуштања Уставотворне скупштине.'”
[10]
Deutscher, Isaac (1954). The Prophet Armed Trotsky 1879-1921 (1954). Oxford University Press. стр. 330—336.
[11]
Abramovitch, Raphael R. (1985). The Soviet Revolution, 1917-1939 (на језику: енглески). International Universities Press. стр. 130.
[12]
Adams, Katherine H.; Keene, Michael L. (10. 1. 2014). After the Vote Was Won: The Later Achievements of Fifteen Suffragists (на језику: енглески). McFarland. стр. 109. ISBN 978-0-7864-5647-5.
[13]
Ugri͡umov, Aleksandr Leontʹevich (1976). Lenin's Plan for Building Socialism in the USSR, 1917–1925 (на језику: енглески). Novosti Press Agency Publishing House. стр. 48.
[14]
Service, Robert (24. 6. 1985). Lenin: A Political Life: Volume 1: The Strengths of Contradiction (на језику: енглески). Springer. стр. 98. ISBN 978-1-349-05591-3.
[15]
[16]
[17]
„Конституция РСФСР в редакции от 12 апреля 1978 г.”. constitution.garant.ru. Приступљено 17. 11. 2021.
[18]
„Наука в Сибири”. www.nsc.ru. Архивирано из оригинала 9. 3. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2021.

[autogenerated1-1] [1]
Declaration on the rights of working and exploited people. Hist.msu.ru. Pristupljeno 12. 6. 2013.

[DEKL-2] [2]
Declaration of Rights of the laboring and exploited people (original VTsIK variant, III Congress revision Архивирано на сајту (27. септембар 2011)), article I

[russians1-3] [3]
Soviet Russia information. Russians.net (23 August 1943). Pristupljeno 12. 6. 2013.

[TFD-4] [4]
The Free Dictionary Russian Soviet Federated Socialist Republic. Encyclopedia2.thefreedictionary.com. Pristupljeno 12. 6. 2013.

[5] [5]
„Russia the Great: Mineral resources”. Russian Information Network. Архивирано из оригинала 19. 1. 2011. г. Приступљено 22. 11. 2010.

[6] [6]
Shukman, Harold (5. 12. 1994). The Blackwell Encyclopedia of the Russian Revolution (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 343. ISBN 978-0-631-19525-2.

[7] [7]
Bergman, Jay (2019). The French Revolutionary Tradition in Russian and Soviet Politics, Political Thought, and Culture (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 224. ISBN 978-0-19-884270-5.

[8] [8]
McMeekin, Sean (30. 5. 2017). The Russian Revolution: A New History (на језику: енглески). Basic Books. стр. 1—496. ISBN 978-0-465-09497-4.

[9] [9]
Ikov, Marat Sal. „Round Table the Influence Of National Relations on the Development of the Federative State Structure and on the Social and Political Realities of the Russian Federation”. Prof.Msu.RU. Приступљено 9. 2. 2021. „Међутим, историјски гледано, прво проглашење федерације донело је нешто раније – Уставотворна скупштина Русије. У његовој краткој резолуцији од 6. (18.) јануара 1918. године, наведено је: „У име народа, државе руског конститутивног, Сверуска уставотворна скупштина одлучује: Руску државу проглашава Руска демократска федерална влада. Република, која уједињује народе и регионе у нераскидиву заједницу, у границама утврђеним савезним уставом. Наравно, наведену резолуцију, која није темељно регулисала читав систем федералних односа, власти нису сматрале законском снагом, посебно након распуштања Уставотворне скупштине.'”

[10] [10]
Deutscher, Isaac (1954). The Prophet Armed Trotsky 1879-1921 (1954). Oxford University Press. стр. 330—336.

[11] [11]
Abramovitch, Raphael R. (1985). The Soviet Revolution, 1917-1939 (на језику: енглески). International Universities Press. стр. 130.

[12] [12]
Adams, Katherine H.; Keene, Michael L. (10. 1. 2014). After the Vote Was Won: The Later Achievements of Fifteen Suffragists (на језику: енглески). McFarland. стр. 109. ISBN 978-0-7864-5647-5.

[13] [13]
Ugri͡umov, Aleksandr Leontʹevich (1976). Lenin's Plan for Building Socialism in the USSR, 1917–1925 (на језику: енглески). Novosti Press Agency Publishing House. стр. 48.

[14] [14]
Service, Robert (24. 6. 1985). Lenin: A Political Life: Volume 1: The Strengths of Contradiction (на језику: енглески). Springer. стр. 98. ISBN 978-1-349-05591-3.

[Service2005-15] [15]

[Besier2014-16] [16]

[17] [17]
„Конституция РСФСР в редакции от 12 апреля 1978 г.”. constitution.garant.ru. Приступљено 17. 11. 2021.

[18] [18]
„Наука в Сибири”. www.nsc.ru. Архивирано из оригинала 9. 3. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]