конститутивни субјект Руске Федерације са статусом области From Wikipedia, the free encyclopedia
Рјазањска област (рус. ) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом области на простору Централног федералног округа у европском делу Русије. Укупан број становништва, према попису из 2010. године износи 1.154.114.[2]
| Рјазањска област | |
|---|---|
 Застава | |
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Главни град | Рјазањ |
| Површина | 39.600 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 1.140.844 |
| — густина ст. | 28,81 ст./km2 |
| Позивни број | 62 |
| Званични веб-сајт | |
Административни центар области је град Рјазањ.
Област носи име по древној територији Рјазањ, која се налазила са десне стране реке Ока, где је око 800. године основан древни град Стари Рјазањ, као средиште Рјазањске кнежевине, а 1095. године и нова престоница, данашњи град Рјазањ.
Име топонима, потиче од староруске речи Рѣзанъ, а јавља се као присвојни придев у мушком роду у облику пасива и значи -резаног, исеченог.[3] С обзиром да је древна територија, дуго времена, реком Ока, била и физички одвојена (одрезана, одсечена) од остатка руских земаља, сматра се да је то био разлог за добијање овог имена.[4]
Рјазањска област се граничи са Владимирском (С), Нижегородском области (СИ), Мордовијом (И), Пензенском (ЈИ), Тамбовском (Ј), Липецком (ЈЗ), Тулском (З) и Московском области (ЈЗ).
У погледу физичке географије, Рјазањска област лежи у централном делу источноевропске низије. Терен је раван, са највишом тачком не више од 300 м надморске висине. Земља је подзол и богата на левој обали реке Оке, мењајући земљиште јужније на плоднији подзол.
Већина Рјазањске области лежи у басену Волге, где је река Ока главна река подручја.
Људско окупирање подручја Рјазањске области датира најраније из периода горњег палеолита. Племена Поволшких Финаца су окупирали регион пре асимилације и протеривања источних Словена, процес који се практично завршио до 13. века.
Област Рјазањ постала је део политичког система Кијевске Русије и доспео је под доминацију кнежевине Чернигова (основана 988. године). Кнежевина Рјазањ је функционисала као посебан ентитет од 1097. до 1521. године, када је област постала део Велике московске кнежевине, иако је округ Касим Ханате задржао неку аутономију све до 1550.
Данашња Рјазањска област, формирана из Московске и Вороњешке области, датира из 1937. године.
Рјазањска област је део централног економског региона. Подручје је на економски повољном географском положају захваљујући водотоковима и копненим путевима који пролазе кроз њега и пружају стабилне домаће и спољне економске везе. Сматра се како индустријском тако и аграрном области. Основу пољопривреде ове области су сточарство и култивација биљака. Сточарство је специјализовано за узгој домаћих говеда, свиња, оваца и живине. Пчеларство је такође добро развијено у области.
Етнички састав (2010):[2]
| Религија у Рјазањској области од 2012. године.[8][9] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Руски православци | 0 | 63% | ||
| Други православци | 0 | 1% | ||
| Други хришћани | 0 | 3,2% | ||
| Муслимани | 0 | 1% | ||
| Родноверје и друге изворне вере | 0 | 0,6% | ||
| Духовни али не религиозни | 0 | 15,3% | ||
| Атеисти иирелигиозни | 0 | 8,9% | ||
| Други и недефинисани | 0 | 7% | ||
Према анкети из 2012. године,[8] 63% популације Рзјањске области се изјашњава као Руски православци, 3% су Други хришћани, 1% су други православци који не припадају цркви или припадају другим не-руским црквама, 1% су муслимани, а 1% становништва су припадници родноверје и других изворних вере. Осим тога, 15% становништва изјављује да су духовни али не религиозни, 9% су атеисти, а 7% следи друге религије или није дало одговор на питање.[8]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
