From Wikipedia, the free encyclopedia
Увеални тракт или увеа (лат. uva = грожђе) средњи је слој ока.[1] Ова пигментирана средина која лежи испод белог дела ока ( склерe) састоји се од три концентрична слоја шаренице или дужице (обојеног дела ока између рожњаче и сочива, чији се округли, централни отвор назива зеница), цилијарног тела (кружне структура која је продужетак шаренице) и жилнице или хороидее (слоја крвних судова и везивног ткива између беоњаче ока и мрежњаче на задњем делу ока, која снабдева хранљивим материјама унутрашње делове ока).[2][1]
Ове структуре контролишу многе функције ока, укључујући прилагођавање различитим нивоима светлости или удаљеностима објеката. Запаљење једне или више ових структура назива се увеитис.[2]
Увеа је првобитно средњовековни латински термин који потиче од латинске речи uva (грожђе) и односи се на његов изглед попут грожђа (црвенкасто-плаве или скоро црне боје, набораног изглед и величине и облика налик грожђу када се нетакнуто извади из мртвог ока ). У ствари, то је делимичан превод позајмљеног старогрчког израза horioid ,,што буквално значи „покривач налик грожђу“. Његова употреба као технички термин за део ока је древна, и односио се само на судовњачу.[3]
Од осталих назива користе се увеални слој - увеална туника - васкуларни очни слој - васкуларна туника.
Увеални тракт је васкуларни средњи слој ока, обично се дели на три области, од напред према назад, којечини дужица (лат. iris), стакласто тело (лат. corpus ciliare) и жилница (лат. chorioidea).[4] Ове три компоненте су континуалне једна са другом и имају отвор напред, зеницу, а позади хороидеу или жилницу, изузев што је дефицитаран на каналу оптичког нерва. Увеални тракт је аналоган васкуларном пиа-арахноиду мозга и оптичког нерва, са којим анастомозира на глави оптичког нерва.
Највећи део увее, протеже се од ора серата до оптичког нерва. Причвршћује се за склеру тракама везивног ткива и посебно позади бројним крвним судовима и нервима који улазе у жилнице из склере.[5] Мале количине хороидалног ткива могу се проширити у склералне канале кроз које цилијарни судови и нерви улазе у око.
Главна функција увеалног апарата је да храни спољашњу половину мрежњаче. Снабдевају га гране задњих и предњих цилијарних судова који потичу из офталмичке артерије а дренирају их притоке четири или више вртложних вена које се прво уливају у орбиталне офталмичке вене а потом у горњу орбиталну фисуру и кавернозни синус.
Хистолошки, жилница открива четири слоја:[5]
Главне функције увеалног тракта као посбен анатомске јединице су:
Увеални крвни судови директно прокрвљују цилијарно тело и шареницу, да би подржали њихове метаболичке потребе, и индиректно снабдевају дифузиом хранљивим материјама рожњачу, мрежњачу, склеру и очно сочиво, којима недостаје унутрашње снабдевање крвљу (јер немају суседне крвне судове и оксигенишу се директном разменом гасова са околином.)
Увеа побољшава контраст слике мрежњаче тако што смањује рефлектовану светлост унутар ока (аналогно црној боји унутар камере), а такође апсорбује спољашњу светлост која се преноси кроз склеру, која није потпуно непрозирна.
Од посебног значаја су функције које укључују: лучење очне водице цилијарним процесима, контрола акомодације (фокуса) цилијарног тела и оптимизација осветљења ретине контролом шаренице и зенице. Многе од ових функција су под контролом аутономног нервног система.
Како је најваскуларније ткиво у оку увеаа укључена у патофизиологију разних очних болести отуда и проистиче значај појединих обољења ока која могу резултовати губитком вида.[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.