Турско-курдски рат (2015—данас)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Крајем јула 2015. године, почела је трећа фаза курдско-турског сукоба између различитих курдских побуњеничких група и турске владе након неуспешног мировног процеса од две и по године, чији је циљ био решавање дуготрајног сукоба.
Турско-курдски рат (2015-данас) | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Турско-Курдског сукоба | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Турска |
Радничка партија Курдистана Сиријске демократске снаге подршка: Ирачки Курдистан Русија од новембра 2015. године до јула 2016. године | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Реџеп Тајип Ердоган Ахмет Давутоглу до 2016. године Бинали Јилдирим од 2016. године Хулуси Акар Неџет Озал | Абдулах Оџелан | ||||||||
Јачина | |||||||||
1.000.000 снага | 22.000-30.000 побуњеника | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
1.040 убијено 991 убијено (турски извори) 7.000-9.000 убијено (курдски извори) |
1.665 убијено 7.071 убијено (турски извори) 1.181 убијено (курдски извори) |
Турско-курдски рат (2015-данас) избио је у лето 2015, након двогодишњих мировних преговора, који су започели крајем 2012. године, али нису напредовали у светлу растућих тензија на граници с Сиријом крајем 2014. године, када је Турска спречила Курде шаљући подршку својим милитантима који су се борили против ИСИС-а током опсаде Кобанија. Турска је током кризе била оптужена за помоћ Исламској држави Ираку и Леванту (ИСИЛ)[1][2], што је резултирало распрострањеним курдским нередима у Турској, у којима је било десетина смртних случајева. Тензије су се ескалирале у лето 2015. године, када је уследио бомбашки напад 20. јула у Суручу. Дана 21. јула, ПКК је наводно извршио напад освете и убио једног турског војника и ранио још два лица у Адијаману[3]. Неке присталице ПКК-а потом су преузели одговорност за убиство двојице турских полицајаца у Ћиланпинару 23. јула[4], што су описивали као одмазду[5]. Недељу дана касније, портпарол Групе за заједнице у Курдистану (КЦК) Демхат Агит одбио је званично учешће ПКК-а, рекавши „ово су јединице независне од ПКК-а, то су локалне снаге које су се организовале и нису биле повезане са нама”[6].
Дана 24. јула 2015. године Турска је најавила званичну војну операцију против циљева ПКК у Ирачком Курдистану и Рожави, тврдећи да је нанијела десетине смртних случајева на фронтама ПКК — што је довело до тога да се ПКК повуче из мировних преговора и најавила тоталну побуну против владе. Истог дана, Турска је такође извршила националну акцију на такозване оперативце ПКК, ухапсила стотине, укључујући чланове и лидере народне странке. Тај сукоб је затим ескалирао, јер су ПКК и њене припадничке милиције започеле нападе широм земље, а турске снаге су започале такође нападе у виду ваздушних бомбардовања и војних операција на истоку земље, укључујући и опсаду Чизреа у септембру 2015. године. У октобру 2015. године ПКК је прогласила једнострани прекид ватре пред опште изборе у новембру[7].
Од новембра 2015. године турске власти тврде да је велики број градова и подручја у Источној Турској био под контролом побуњеника ПКК и припадника оружаних организација. Према изворима турске владе, између јула 2015. и маја 2016. године у Турској је погинуло 2.583 курдских побуњеника и 2.366 у сјеверном Ираку, док је међу турским снагама сигурности убијено 483[8]. ПКК је објавила 1,557 турских снага безбедности убијених у 2015. години током сукоба у северном и јужном Курдистану, док је изгубила 220 бораца[9]. Према Међународној кризној групи, у Турској је убијено 3.351 особа, укључујући и 437 цивила, од јула 2015. до јануара 2018. године[10], укључујући и етничког курдског адвоката Тахира Елчија[11]. У марту 2017. године, Уједињене нације су оптужиле турску владу о „масовном уништењу, убиствима и бројним другим озбиљним кршењима људских права” против етничке курдске мањине[12].