Туркификација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Туркификација, или туркизација (тур. ), трансформација је ентитета или културе у различите историјске туркијске државе или културе, као што је Османско царство. Пошто су се туркијске државе развијале и расле, било је много случајева ове културне промјене, добровољне или насилно.
Мјесно становништво Анадолије, Балкана, Кавказа и Средњег истока које је различитог етничког поријекла, као што су Срби, Албанци, Арапи, Јермени, Асирци, Черкези, Грци, Јевреји, Роми, Словени, Ирански народи као што су Курди, као и Лази из свих дијелова Османског царства и Ирана, били су изложени двојном процесу туркификације и исламификације.
Рани облик туркификације мјесног становништва Анадолије спроведен је за вријеме Селџучког царства, укључујући мјешовите бракове, вјеруско конвертитство, лингвистичке промјене и међуетничке везе, што се данас огледа у доминатној аутохтоној анадолијској генетичкој структури савремених Турака.[1][2][3]
Турцизација Анадолије почиње у другој половини 11. века. Прва турска инвазија догодила се 1064. године. Године 1071. Турци су освојили целу Средњу Анадолију. Године 1097. стигли су до обала Егејског мора. Заједнички напори Јермена, Грка и крсташа су их одбацили, али нису могли да их протерају из Централне Анадолије. У почетној фази, турски сточари су чинили само мали део становништва региона, где су мешано живели Грци, Курди, Јермени, Јевреји, Грузијци и Арапи[4]. Али моћна војна организација пружила је Турцима значајну војну, а временом и демографску предност.
Када је Византијско царство изгубило градове, традиционално грчки називи места Анадолије почели су да се туркицизују (Пруса је постала Бурса, Никеја је постала Изник, Никомедија постала Измит) или су потпуно замењена турским неоплазмама.
Султани су у својим харемима активно мешали представнике различитих националности, чија су деца била приморана да комуницирају на турском језику, што значи да су одрасли Турци. Исто се односило и на дечаке девширме.