Туризам у Бугарској

From Wikipedia, the free encyclopedia

Туризам у Бугарској

Туризам у Бугарској значајно доприноси економији земље. Смештена на размеђи истока и запада, Бугарска је била место многих цивилизација — Трачана, Грка, Римског царства, Византије, Словена, Прабугара и Османског царства. Земља је богата туристичким знаменитостима и историјским артефактима, расутих по лако доступној територији. Међународно је позната по приморским и зимским одмаралиштима.

Thumb
Rock-Hewn Churches of Ivanovo
Rock-Hewn Churches of Ivanovo
Nessebar
Nessebar
Pirin
Pirin
Srebarna
Srebarna
Primeval Forests
Primeval Forests
Location of World Heritage Sites within Bulgaria

Према подацима Светске банке, Бугарска је привукла скоро дванаест милиона страних туриста 2017.[1] из пет земаља: Грчке, Румуније, Турске, Немачке и Русије који чине око 50% свих посетилаца.[2] Године 2014. сектор је допринео 15% БДП-а и подржао 150.000 радних места.[3]

Туристичке атракције

Унескова светска баштина и листа нематеријалне културне баштине

У Бугарској постоји десет места Унескове светске баштине.[4] Прва четири места уписана су на списак 1979, а последња 2017. Бугарска тренутно има шеснаест додатних некретнина на оквирној листи.[5]

Етнички, културни и историјски туризам

Бугарско културно наслеђе има много манифестација — археолошки резервати и споменици, музеји, галерије, богат културни календар, традиционални фолклор и архитектонске споменике.

Историјски споменици и локалитети

Музеји

  • Thumb
    Национални историјски музеј
  • Thumb
    Национални археолошки музеј
  • Thumb
    Национална галерија стране уметности
  • Thumb
    Национални музеј војне историје
  • Thumb
    Национални природњачки музеј
  • Thumb
    Sofia History Museum
  • Thumb
    Национални музеј "Васил Левски", Карлово
  • Thumb
    Народни музеј саобраћаја
  • Thumb
    Дорково музеј
  • Thumb
    Плевен Панорама
  • Thumb
    Агушеви конаци
  • Thumb
    Музеј руже, Казанлак
  • Thumb
    Опсерваторија Рожен
  • Thumb
    Музеј вина Плевен
  • Thumb
    Музеј хумора и сатире
  • Thumb
    Варна делфинаријум
  • Thumb
    Музеј рударства, Перник
  • Thumb
    Варна Археолошки музеј
  • Thumb
    Музеј социјалистичке уметности, Софија
  • Thumb
    Музеј мозаика

Трачко благо

Трачани су израђивали украшене златне и сребрне предмете попут разних врста посуда, ритона, маски за лице, пекторала, накита, оружја и друго. Некада су закопавали богате оставе драгоцених предмета како би их сакрили у време непријатељских инвазија и немира. До данас је у Бугарској, која је била колевка трачке цивилизације, ископано више од 80 блага.

  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb
  • Thumb

Сеоски туризам

Бугарска градска кућа представља отелотворење власниковог социјалног статуса, заната и традиције. Многе старе зграде и села Арбанаса, Лештена, Ковачевитса и Мелника које показују ову врсту архитектуре сачуване су до данас.

Градски туризам

Манастири

Током 13. и нарочито током 14. века изградња манастира је напредовала. Због тешких времена многи манастири су личили на тврђаве. Обично су имале правоугаони облик, зидине су окруживале двориште у коме су се налазиле главне цркве. Споља су били високи камене зидове, а изнутра галерије са неколико продавница које су водиле према становима монаха.

Цркве

Фестивали и догађаји

Туристичка насеља и природни туризам

Морска одмаралишта

Бугарско приморје је разнолико. Беле и златне пешчане плаже заузимају приближно 130 km од 378 km дуге обале. Температуре током летњих месеци врло су погодне за морски туризам, а температура воде омогућава купање на мору од маја до октобра. Пре 1989. била је међународно позната као Црвено приморје. Од пада Гвоздене завесе, међутим, њен надимак је промењен у Бугарско приморје.

Пешачење и скијање

Имају неколико скијашких подручја која нуде повољне услове за скијање, сноубординг, скијашко трчање и друге зимске спортове.

Национални паркови

Бугарска има три национална парка, једанаест паркова природе и 55 резервата природе.[7] Први парк природе у Бугарској и на Балканском полуострву је Витоша, основан 1934.

Пећине и водопади

Од 2002. у Бугарској постоји око 4500 откривених подземних формација.[8] Најранији писани подаци о пећинама у Бугарској налазе се у рукописима личности и историчара бугарског националног препорода из 17. века Петра Богдана Бакшева. Прво бугарско спелеолошко друштво основано је 1929. године. У пећинама у земљи живи више од 700 врста бескичмењака и 32 од 37 врста слепих мишева пронађених у Европи.

Облици и формације природе


Статистика

Доласци по земљама

Већина посетилаца који у Бугарску долазе на кратко време су из следећих земаља:[2][9][10][11]

Више информација Ранг, Држава ...
Ранг Држава 2019 2018 2017 2016 2015
1  Румунија 2,161,004 2,035,606 1,943,436 1,743,697 1,499,854
2  Турска 1,628,231 1,534,809 1,437,276 1,312,895 1,237,841
3  Грчка 1,277,610 1,290,313 1,272,997 1,157,062 1,024,527
4  Њемачка 948,492 1,063,502 1,046,219 1,003,030 826,142
5  Србија 679,336 632,902 541,303 490,668 501,091
6  Северна Македонија 605,348 609,591 583,026 562,365 506,052
7  Украјина 596,993 487,400 388,645 342,214 310,777
8  Уједињено Краљевство 508,342 424,384 352,054 281,777 250,038
9  Русија 460,770 522,085 565,754 589,844 493,989
10  Пољска 445,316 474,984 424,724 388,833 285,455
11  Француска 250,014 260,099 231,348 195,571 171,305
12  Израел 246,404 245,567 209,304 183,846 155,276
13  Чешка 214,550 236,265 209,218 219,349 160,978
14  Аустрија 214,179 217,541 216,986 204,489 175,024
15  Холандија 176,122 193,362 183,755 147,882 125,378
16  Италија 167,658 181,770 177,250 152,078 143,446
17  Белгија 155,367 170,146 152,739 119,429 100,777
18  Мађарска 111,132 102,956 111,405 118,805 102,189
19  Сједињене Државе 109,283 101,220 90,963 82,465 81,979
20  Словачка 87,227 101,887 81,318 78,167 74,770
Укупно 12,368,363 11,596,167 10,604,396 9,316,624
Затвори

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.