Тројански астероид
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тројански астероид је назив за астероид или природни сателит који дијели орбиту са већом планетом или природним сателитом, али се са њим не судара зато што се налази у једној од двије Лагранжове тачке стабилности L4 или L5, које су 60 степени испред и иза главног већег небеског тијела.
Термин се у прво време односио на астероиде у Лагранжовим тачкама око Јупитера, и астероиди у Лагранжовим тачкама око других планета се могу звати Лагранжови астероиди.[1] Касније су нађени објекти у Лагранжовим тачкама Марса и Нептуна. Уз то, откривени су и тројански природни сателити - у Лагранжовим тачкама два Сатурнова мјесеца средње величине.
Термин тројански астероид се обично односи на Јупитерове тројанце.
5261 Eureka, 1998 VF31, 1999 UJ7, и 2007 NS2 су Марсови тројански астероиди.[2] Шест Нептунових тројанаца је познато[3], али се сматра да по укупном броју надмашују број Јупитерових тројанаца за један ред величине.