Тридесетогодишњи рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тридесетогодишњи рат је трајао од 1618. до 1648. године, највећим делом на територији данашње Немачке и Чешке. У рат су биле увучене највеће европске континенталне силе. Иако је рат од самог почетка имао карактер верског сукоба протестаната и католика, ривалство Хабзбурга и других сила имало је централну улогу, што се види по уласку римокатоличке Француске у рат на протестантској страни.
Тридесетогодишњи рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Европа после Вестфалског мира 1648. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Против Хабзбурга: • Шведска, • Данска, • Француска, • Шкотска, • мале немачке државе (Протестантска унија) |
Уз Хабзбурге: • Шпанија, • Аустрија, • Баварска, • мале немачке државе (Католичка лига) | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Ернст Мансфелд Густав II Адолф |
Јохан Церклас Тили Албрехт Валенштајн | ||||||
Јачина | |||||||
21.000 (1620)[1] |
28.000 (1620)[1] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
око 330.000 војника[2][lower-alpha 1] |
око 120.000 војника[2] 8 – 10 милиона цивила[2][lower-alpha 2] |
Рат је заједно са пропратним ефектима глади и болести имао разарајући ефект по Европу. Рат је трајао 30 година, а конфликти изазвани тим ратом наставили су се идућих 300 година. Рат се завршио Вестфалским миром 1648. Из рата Немачка је изашла расцепкана и искрварена, а Шпанија ослабљена, без Португалије и Низоземске републике. Француска је постала доминантна сила у Европи.