Тосно
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тосно (рус. ; фин. ) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Лењинградске области, и административно припада Тосњенском рејону чији је уједно и административни центар.
| Тосно | |
|---|---|
 Табла на улазу у град | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Тосњенски рејон |
| Основан | први помен 1500. |
| Статус града | 1963. |
| Стара имена | Тосна Јам Тосна |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 39.077 |
| — густина | 3.907,7 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 33′ С; 30° 54′ И |
| Временска зона | |
| Апс. висина | 37 m |
| Површина | 10 km2 |
.svg)  Тосно Тосно на карти Русије | |
 Тосно Тосно на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187000–187003 |
| Позивни број | (+7) 81361 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 466 000 |
| ОКТМО код | 41 648 101 001 |
| Веб-сајт | |
.png)
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 39.077 становника. Административни статус града има од 1963. године.
Град Тосно смештен је у северном делу Тосњенског рејона, на географском подручју познатом као Приневска низија, на надморској висини центра од 37 m. Кроз град протиче река Тосна, лева притока реке Неве и део басена Финског залива Балтичког мора.
Налази се на око 53 километра југоисточно од историјског центра града Санкт Петербурга.
Град је важно саобраћајно средиште и кроз њега пролази деоница националног аутопута „М10 Росија” који главни град земље Москву повезује са Санкт Петербургом.
У писаним изворима насеље се први пут помиње у једном катастарском спису из 1500. године као Тосна Матујево на реци Тосни. Према подацима из истог документа, у насељу су тада живела свега два становника.[1] У периоду од 1617. до 1700. насеље, баш као и цела област је било у саставу Шведске краљевине, а након тога прелази у састав Руске Империје. Одлуком императора Петра Великог 1714. године је основана поштанска станица Тосњенски Јам, а у село су пресељени становници из централних делова земље.
Године 1717. у селу је подигнута прва православна црква посвећена Казањској икони Мајке Божије. Према подацима са мапе Санктпетербуршке губерније из 1884. године, у слободи Тосно постојала су укупно 283 домаћинства,[2] док је према подацима из 1885. године у укупно 363 домаћинства живело 2.048 становника.[3] Прва школа у селу која је деловала под локалном црквом отворена је 1860. године.
Значај насеља као важног саобраћајног центра додатно је порастао након што је 1849. кроз Тосно прошла железничка пруга која је повезивала Петроград са Чудовом, односно даље са Великим Новгородом.
Године 1930. село Тосно је постало административним центром новоуспостављеног Тосњенског рејона, а годину дана касније започели су и радови на електрификацији села. Село је прво 1935. административно преуређено у радничку варошицу, да би му званичан статус града био додељен 1963. године.[4]
Током Другог светског рата Тосно је било под окупацијом снага Вермахта (од 29. августа 1941. до 26. јануара 1944) и том приликом варош је доживела велика разарања и уништене су готово све значајније грађевине у њој.
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 39.101 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 39.077 становника.[5]
Град Тосно има потписане уговоре о сарадњи и партнерству са следећим градовима:[9]
Арск (Татарстан, Русија)
Обухив (Кијевска област, Украјина)
Паневежис (Паневешки округ, Литванија — од децембра 2012. године)
Полоцк (Витепска област, Белорусија)- Рогачов (Гомељска област, Белорусија)
- Суојарви (Република Карелија, Русија)
Баланген (Нордланд, Норвешка)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
