конститутивни субјект Руске Федерације From Wikipedia, the free encyclopedia
Татарстан (рус. ; тат. ), званично Република Татарстан (рус. ; тат. — „Татарстан Република”), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом републике на простору поволшке Русије.
| Република Татарстан Татарстан Република | |
|---|---|
 Застава | |
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Поволшки |
| Главни град | Казањ |
| Површина | 68.020 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 3.838.374 |
| — густина ст. | 56,43 ст./km2 |
| Званични веб-сајт | |
Главни град републике је град Казањ.
Површина републике је 68.000 са бројем становника који износи 3.800.000 становника. Већину становништва чине Татари (52,9%) и Руси (39,5%), а званични језици су татарски и руски. Незванични мото Татарстана је (срп. Можемо!).[2]
Република је добила име по титуларном народу Татарима који су најбројнији народ у овој републици (са око 53%), док су Руса други (са око 40%). Татари су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани или православни хришћани.
Република је позната и под именима , (тат.; је тат. назив за републику; срп. Татарстан Република, рус. ), као и , (?), (тат.; срп. Татарија, рус. ), али ти називи нису званични називи републике и више се користе колоквијално.
Први етноним Татари појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду 6–9 века. У 13. веку са монголско-татарским освајањима назив Татара постао је познат и у Европи.
Налази се у средишту Источноевропске низије, отприлике 600 km источно од Москве. Лежи дуж река Волге и Каме (Волге), и пружа се источно према Уралу.
Татарстан се целом површином налази у Московској временској зони (MSK/MSD). UTC јој је +0300 (MSK)/+0400 (MSD).
Највеће реке су (татарски називи су у заградама):
Највећа вештачка језера су (татарски називи су у заградама):
Највеће природно језеро је Кабан, а највећа мочвара је Куљагаш.
Највећа богатства Татарстана су нафта, природни гас и гипс. Претпоставља се да Татарстан има преко једне милијарде тона нафтних резерви.
У Татарстану живи 3.779.265 становника (подаци из 2002). Од тог броја етничких Татара има 2.000.116 (52,92%), 1.492.602 су етнички Руси (39,49%), а 126.532 (3,34%) Чуваши. Званични језици су татарски и руски.
Главни град Казањ је један од центара ислама у Русији. Већина Татара (60%) припада сунитском исламу, док су 5% православни хришћани. Руси и Чуваши који живе у Татарстану су углавном православни.
На челу државне управе Татарстана налази се председник. Од 2008. године председник Татарстана је Минтимер Шајмијев. Татарстански Државни Савет има 100 места: педесет су за партијске представнике а осталих педесет места су за делегацију представника локалне власти. Представник Савета је Фарид Мухаметшин.
Према татарстанском уставу, председник може да буде изабран само од татарстанског народа, али због Руског савезног закона овај закон је суспендован на неодређено време. Руски закон о избору гувернера каже да гувернер треба да буде изабран од стране локалних парламента и да кандидат може да буде представљен само као председник.
Дана 25. марта 2005, Шајмијев је за време његовог четвртог мандата поново изабран за председника од стране Државног Савета. Ови избори су одржани после измене у закону о изборима и не противе се уставима Татарстана и Русије.
Република Татарстан је уставна република у склопу Руске Федерације.
Татарстан се налази у Источноевропској равници, између река Волге и Каме, источно од планине Урал. За време Совјетског Савеза, Татарстан је био подељен на три области: Бугулма, Чистопол и Казањ. Данас, Татарстан има статус административне републике и подељен је на следећи начин:
Татарстан насељава око 70 народа. Најбројније етничке групе су: Татари (52,9%), Руси (39,5%), Чуваши (око 3%), Мордвини, Удмурти, Маријци и Башкири.
Званични језици су татарски и руски. Према руском закону, званично писмо је ћирилица. Влада Татарстана, као и организације за људска права и неки руски интелектуалци силно се противе овом закону.
У Татарстану има око два милиона Татара и преко милион ипо етничких Руса, и мали број Чуваша, Маријца и Удумурта. Поред њих постоји и мали број Украјинаца, Мордвина и Башкира. Већина Татара су сунитски муслимани, али мали број Татара познат као Керашени су православне вере и неки од њих тврде како су различити од других Татара иако дијалекат којим причају се незнатно разликује од основног дијалекта татарског језика.
Према попису из 2002. становништво је следеће: Татари 52,92%, Руси 39,49%, Чуваши 3,35%, Удмурти 0,64%, Украјинци 0,64%, Мордвини 0,63%, Маријци 0,50%, Керашени 0,50%, Башкири 0,39%, Азери 0,26%, Белоруси 0,16%, Јермени 0,16%, Узбеци 0,13%, Таџици 0,10%, Јевреји 0,09%, Немци 0,08%, Казаци 0,05%, Грузини 0,05%, Молдавци 0,03%, Роми 0,02%, Лезгини 0,02% и различите друге етничке групе. Историјска статистика према пописима:
| попис 1926 | попис 1939 | попис 1959 | попис 1970 | попис 1979 | попис 1989 | попис 2002 | попис 2010 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Татари | 1.263.383 (48,7%) | 1.421.514 (48,8%) | 1.345.195 (47,2%) | 1.536.430 (49,1%) | 1.641.603 (47,6%) | 1.765.404 (48,5%) | 2.000.116 (52,9%) | 2.012.571 (53,2%) |
| Руси | 1.118.834 (43,1%) | 1.250.667 (42,9%) | 1.252.413 (43,9%) | 1.382.738 (42,4%) | 1.516.023 (44,0%) | 1.575.361 (43,3%) | 1.492.602 (39,5%) | 1.501.360 (39,7%) |
| Чуваши | 127,330 (4,9%) | 138,935 (4,8%) | 143,552 (5,0%) | 153,496 (4,9%) | 147,088 (4,3%) | 134,221 (3,7%) | 126,532 (3,3%) | 116,252 (2,1%) |
| Други | 84,485 (3,3%) | 104,161 (3,6%) | 109,257 (3,8%) | 112,574 (3,6%) | 140,698 (4,1%) | 166,756 (4,6%) | 160,015 (4,2%) | 150.244 (4,1%) |
Званични језици у Татарстану су татарски и руски. Према руском закону из 2002, званично писмо је ћирилица. Према многим организацијама, руским интелектуалцима и татарској влади овај закон је неприхватљив.[3][4]
Извор: Rosstat (2010)[5] | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Популација | |||||||
 Казањ  Набережније Челни Нижњекамск  Аљметјевск |
1. | Казањ | 1.143.546 |  Зеленодољск  Бугуљма  Јелабуга  Лењиногорск | |||||
| 2. | Набережније Челни | 513.242 | |||||||
| 3. | Нижњекамск | 234.044 | |||||||
| 4. | Аљметјевск | 146.309 | |||||||
| 5. | Зеленодољск | 97.651 | |||||||
| 6. | Бугуљма | 89.204 | |||||||
| 7. | Јелабуга | 70.728 | |||||||
| 8. | Лењиногорск | 64.127 | |||||||
| 9. | Чистопољ | 60.703 | |||||||
| 10. | Заинск | 41.803 | |||||||
| 11. | Азнакајево | 34.853 | |||||||
| 12. | Нурлат | 32.601 | |||||||
| 13. | Бавли | 22.109 | |||||||
| 14. | Мендељејевск | 22.075 | |||||||
| 15. | Буинск | 20.352 | |||||||
| 16. | Агриз | 19.300 | |||||||
| 17. | Арск | 18.114 | |||||||
| 18. | Мензелинск | 16.476 | |||||||
| 19. | Мамадиш | 14.435 | |||||||
| 20. | Тетјуши | 11.596 | |||||||
Татарстан је један од најбогатијих региона у Русији, првенствено због своје нафтне индустрије (били су водећи произвођач нафте у Совјетском Савезу 60-их година 20. века). Најразвијенија индустрија је петрохемијска, такође је развијена и грана производње тешких камиона, по чему су познати у целом свету (КАМАЗ).
Република има високу развијену путну инфраструктуру. Кроз Татарстан пролази главна линија цеви носећи природни гас из Уренгоја и Јамбурга ка западу и већим системима транспорта обезбеђујући нафту разним местима у Европском делу Русије.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
