Торнадо
From Wikipedia, the free encyclopedia
Торнадо је брзо ротирајућа олуја, карактеристична по обртању облака у облику левка који је у контакту са површином Земље и кумулонимбуским облаком, или у ретким случајевима, базом кумулусног облака. Реч „торнадо“ долази од шпанског или португалског глагола торнар, што значи „обртати се“.[1] Реч циклон се користи у метеорологији као назив за временски систем са облашћу ниског притиска у центру око кога ветар дува у северној хемисфери супротно казаљкама на сату и у смеру казаљки на сату у Јужној хемисфери.[2]
Торнадо настаје различитим физичким процесима у атмосфери, а за настанак торнада је потребно неколико услова: нестабилност атмосфере, механизми подизања и влага у средњим и доњим деловима атмосфере. У близини тла нестабилна ваздушна маса је топла и влажна а релативно сувља и хладнија у горњим деловима атмосфере. Топли и влажни делови ваздуха дижу се и састају са хладним и сувљим. Повећањем влаге започиње јаче кондензовање у капљице воде и тада се енергија (топлота) отпушта у околни ваздух, што је довољно да се узлазно струјање настави пењати. Ово се све догађа у грудасто-кишном облаку, најнестабилнијем и најопаснијем од свих 10 родова облака. Струјање топлог ваздуха се у облаку судара са осталим струјањима хладнијег силазног ваздуха и тада облак почиње показивати видљиве ротације које се због силе теже пружају до тла. Торнадо носи све пред собом, а може имати незамисливу јачину и трајати до сат времена. У том времену може разорити цели град.
Торнада долазе у много облика и величина, и она су често видна у облику кондензационог левка извире из основе кумулонимбуског облака, са облаком ротирајућег дебриса и прашине испод њега. Већина торнада имају брзине ветрова мање од 110 mph (180 km/h), они су око 250 ft (80 m) попречно, и путују неколико километара пре него што нестану. Најекстремнија торнада могу да остваре брзине ветра од више од 300 mph (480 km/h), да имају two mi (3 km) у пречнику, и да остану на земљи више од 100 km.[3][4][5]
Разни типови торнада обухватају торнадо са вишеструким вртлозима, копнени и водени. Тромба је карактерисана спиралном струјом ветра у облику левка, који је повезан са великим кумулусним или кумулонимбусним облаком. Они се генерално класификују као несуперцелуларна торнада која се развијају над воденим телима, мада постоји неслагање у погледу њихове класификације као истинских торнада. Ове спирални стубови ваздуха често се развијају у тропским областима близу екватора и мање су заступљени на високим латитудама.[6] Други торнаду слични феномени који постоје у природи су густнадо, прашински вртлог, огњени вртлози, и парни вртлог.
Торнада се формирају у олујама широм света, најчешће уз обале америчког средњег запада ("Алеја торнада"), као и на југу. Бројећи инциденте, САД погађају овакве олује чешће него било коју другу земљу.[7] Они се исто тако повремено јављају у јужно-централној и источној Азији, северној и источно-централној Јужној Америци, јужној Африци, северозападној и југоисточној Европи, западној и југоисточној Аустралији, и Новом Зеланду.[8][9] Торнада се могу детектовати пре него што настану или док постоје користећи пулс-Доплерове радаре који препознаје обрасце брзине и рефрактивности, као што су кукасти ехои или крхотински потписи торнада, као и помоћу доприноса посматрача олуја.
Постоји неколико скала за рангирање јачине торнада. Фуџитина скала рангира торнада по узрокованој штети и она је била замењена у појединим земљама ажурираном побољшаном Фуџитином скалом. Један Ф0 или ЕФ0 торнадо, је у најслабијој категорији. Он оштећује дрвеће, али не и веће структуре. Један Ф5 или ЕФ5 торнадо је у најјачој категорији. Он чупа зграде из њихових темеља и може да деформише велике небодере. Слична ТОРО скала је у опсегу од Т0 за екстремно слаба торнада до Т11 за најмоћнија позната торнада.[10] Доплерови радарски подаци, фотограметрија, и обрасци земљишних вртлога (циклоидни трагови) се такође могу анализирати ради одрешивања интензитета и додељивања ранга.[11][12]