From Wikipedia, the free encyclopedia
Тешка коњица (енгл. ) је војни термин који означава коњицу намењену за удар - јуриш и борбу прса у прса. У старом и средњем веку, тешка коњица била је наоружана копљем и мачем и заштићена оклопом, који је, са разним изменама, остао у употреби све до 18. века. У 19. веку оклопи су у тешкој коњици већином напуштени, па се она од лаке коњице више није разликовала опремом, као раније, већ улогом и употребом на бојишту: док је лака коњица била намењена за извиђање и гоњење, тешка коњица била је намењена за јуриш и решавање битке борбом прса у прса хладним оружјем. Тешка коњица постојала је у Европи све до Првог светског рата, када је укинута и замењена драгонима, лаком коњицом наоружаном пушкама и обученом за борбу пешице.[1]
Подела коњице на тешку и лаку настала је још у старом веку. Највећи део коњаника био је наоружан лаким бацачким оружјем (џилит, лук и стрела) и готово без икакве заштитне опреме, формирајући лаку коњицу. Мањи део коњаника располагао је оружјем за блиску борбу, имао кожну или металну заштитну опрему, и дејствовао ударом. У старом веку тешка коњица била је малобројна и мање значајна на бојишту, са изузетком античких Македонаца и Картагињана. У средњем веку, тешка феудална витешка коњица била је доминантан (а често и једини) род војске у Европи, а тешка коњица остала је важан фактор на европским бојиштима све до 19. века.[1] Примери тешке коњице у историји ратовања укључују:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.