Теочин

Теочин је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 566 становника. Удаљено је 26 км од Горњег Милановца и налази се на старом путу Ваљево - Чачак. Налази се на падини планине Сувобор, на надморској висини од 600 до 780 м и на површини од 2.026 ха.^[1]

Теочин
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	566
Географске карактеристике
Координате	44° 04′ 03″ С; 20° 14′ 02″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	642
Теочин Теочин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака

Теочин је имао општину и школу а некада је припадао парохији села Брезна. Сеоска слава је други дан Тројица, а сеоски вашар је недеља по Госпојини.^[1]

Историја

Теочин се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Телчино. Тада је имао 6 домова. Порекло имена није утврђено. У селу има трагова насеља и рударења из периода средњовековне Србије. Село је расељено доласком Турака, а наново је насељено у 18. и 19. веку доласком досељеника из Црне Горе, Старог Влаха и ужичког краја.^[1]

У Теочину је некада постојала црква брвнара коју су по предању верници једне ноћи преместили у село Брезну плашећи се турске освете због убиства једног њиховог харачлије.^[1]

У овом селу је 1775. године рођен устанички војвода Милић Дринчић. Он је 1804. године учествовао у ослобађању Рудника и постао буљукбаша, а 1811. године и војвода црногорски. Учествовао је у свим договорима о дизању Другог српског устанка и био војводау у њему. Погинуо је 14. јула 1815. године у боју на Дубљу.^[1]

У селу постоји Шарчев извор, који је наводно добио име по Шарцу Марка Краљевића који је на њему пио воду.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 185 ратника. Погинуло их је 135 а 50 је преживело.^[1]

У селу је 1936. још живео стари Јеремија Недић за кога је речено да је био побратим чехословачког председника Томаша Масарика и који је посетио његов дом. У околини се копао магнезит.^[2]

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Географија

Теочин се налази на јужној подгорини Рајца, на пространој површи динарског правца. Атар Теочина је брдско-планинске природе и са свих страна је опкољен шумом, јер је село настало у крчевинама. Атар се налази на површи дугачке косе, која је целом дужином заравњена и широка. Сам терен се састоји од кречњака, на чијој површини се налази танак покривач црвенкасте глине, па на њему нема извора и водотокова. Теочин је повезан асфалтним путем са Горњим Милановцем преко Бершића и са Пожегом преко Прањана. Овај пут се наставља према северозападу до Брајића. Због овог пута кроз Теочин саобраћа аутобуска линија. У самом седишту села налази се четворогодишња школа, две продавнице, месна канцеларија и једна кафана. У Теочину мештани имају воћњаке шљиве „пожегаче“ од које праве шљивову ракију препеченицу. Међутим, главна пољопривредна агрокултура која је препородила село је гајење кромпира, која добро успева и има изузетан квалитет.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Теочину (општина Горњи Милановац), Крајпуташи у Теочину, Крајпуташ Ковачевићу у Теочину и Крајпуташ поднареднику Крсти Брковићу у Теочину.

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 1.310 становника, 1921. године 1.450, а 2002. године тај број је спао на 690.^[1]

У насељу Теочин живи 598 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,6 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 1.362 1953. 1.317 1961. 1.178 1971. 1.081 1981. 980 1991. 771 771 2002. 690 690 2011. 566

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			688	99,71%
Румуни			1	0,14%
непознато			1	0,14%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	0			2
80+	6			14
75—79	23			20
70—74	25			34
65—69	32			35
60—64	18			19
55—59	20			13
50—54	20			22
45—49	38			28
40—44	16			17
35—39	22			17
30—34	16			21
25—29	24			24
20—24	33			26
15—19	17			12
10—14	12			9
5—9	16			8
0—4	15			16
Просек :	43,6			46,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 261 264 258 264 247 214 205

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 45 51 25 23 22 23 7 5 2 2 3,37

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	310	87	197	18	8	0
Женски	304	42	197	64	1	0
УКУПНО	614	129	394	82	9	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	226	211	0	0	5
Женски	168	148	0	0	7
УКУПНО	394	359	0	0	12
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	2	3	0	2
Женски	0	0	2	3	2
УКУПНО	1	2	5	3	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	0
Женски	0	0	0	3	2
УКУПНО	0	0	2	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	0

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• Здравица деда Радише
  „Ракеца” Брковића
• 
  Домаћинство Брковића у Теочину
• 
• 

Референце

1. Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 397.
2. "Политика", 12. авг. 1936, стр. 10
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()