Теорија скупова
From Wikipedia, the free encyclopedia
Теорија скупова је математичка теорија добро дефинисаних колекција објеката које зовемо скуповима. Ови објекти се зову елементи скупа. Чиста теорија скупова је она теорија у којој су елементи скупа опет скупови. Срж теорије скупова је проучавање бесконачних скупова. У теорији скупова скупови су дати аксиоматски, тј њихово постојање и основна својства су дата одговарајућим формалним аксиомама. Формални језик чисте теорије скупова допуштају да се формализују сви математички појмови. На тај начин теорија скупова постаје стандардна основа математике пошто сваки математички објект може да се види као скуп и свака теорема математике може логички бити изведена предикатским рачуном из аксиома теорије скупова.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Оба аспекта теорије скупова, као математичке науке о бесконачном и као основе математике, имају своје филозофско значење. Да би се могао у потпуности разумети овај чланак, потребно је прво прочитати чланак Основе теорије скупова.