Теодор Адорно
њемачки филозоф, мислилац друштва, социолог, музиколог и композитор / From Wikipedia, the free encyclopedia
Теодор Адорно ( , у ствари ; Франкфурт, 11. септембар 1903 — Вјеж, 6. август 1969) је био немачки филозоф, мислилац друштва, социолог, музиколог и композитор. Један од најважнијих немачких интелектулаца у послератном периоду, као и један од зачетника Критичке теорије и активни учесник Франкфуртске школе. Сарађивао је у значајном часопису Zeitschrift für Sozialforschung, који је издавао Институт за социјална истраживања.
Теодор Адорно | |
---|---|
Пуно име | Теодор Лудвиг Визенгрунд |
Датум рођења | (1903-09-11)11. септембар 1903. |
Место рођења | Франкфурт, Немачко царство |
Датум смрти | 6. август 1969.(1969-08-06) (65 год.) |
Место смрти | Вјеж, Швајцарска |
Образовање | Merton College |
Епоха | 20. вијек; Савремена филозофија |
Регија | Континентална филозофија |
Школа филозофије | Франкфуртска школа; Критичка теорија |
Идеје | |
Утицаји од | Валтер Бенјамин, Макс Хоркхајмер, Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Карл Маркс, Фридрих Ниче |
Године 1931. хабилитирао је радом: Кјеркегор. Конструкција естетичког. Године 1934. емигрирао је из нацистичке Немачке, прво у Енглеску и затим у САД. Године 1949. вратио се у Франкфурт где је обављао дужности професора филозофије и социологије на Франкфуртском универзитету и дужност директора Института за социјално истраживање.
Шездесетих година 20. вијека, Адорно жестоко критикује филозофију науке Карла Попера и филозофију егзистенције Мартина Хајдегера. Један од битних социјалних филозофа послије 1970, Јирген Хабермас, био је Адорнов студент и асистент. Широк обим Адорнових утицаја почива у интердисциплинарном карактеру његових истраживања, утицају Франкфуртске школе којој је припадао, као и у потпуној и детаљној анализи Западне филозофске традиције, почев од Канта па наовамо и на крају, његове радикалне критике савременог Западног друштва. Играо је одлучујућу улогу у социјалној теорији и био један од водећих лидера прве генерације теоретичара Критичке теорије.
Веома значајна су његова дјела из епистемологије, етике и социјалне филозофије, као и она из естетике, музикологије и теорије културе, која остављају снажан утицај на касније постмодернистичке филозофе и теоретичаре.