Постмодернизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Постмодернизам је интелектуални став или начин дискурса ког карактерише сумња у употребу разума и логике; скептицизам према ономе што сматра „великим наративима“ модернизма; одбацивање извесности знања и стабилности значења; и осетљивост за улогу идеологије у одржавању политичке моћи. Тврдње о објективности се одбацују као наивни реализам, уз привлачење пажње на условну природу знања. Постмодерни поглед карактерише самореференцијалност, епистемолошки релативизам, морални релативизам, плурализам, иронија, непоштовање и еклектицизам; он одбацује „универзалну валидност“ бинарних опозиција, стабилног идентитета, хијерархије и категоризације.
Постмодернизам се развио средином двадесетог века као одбацивање модернизма и примећен је у многим дисциплинама. Постмодернизам је повезан са критичком теоријом и теоријама деконструкције и постструктурализма.
Различити аутори су критиковали постмодернизам да промовише опскурантизам услед напуштања просветитељског рационализма и научне строгости, као и да ништа не додаје аналитичком или емпиријском знању.