Суђаје
From Wikipedia, the free encyclopedia
Суђаје, суђенице[1] или рођенице су натприродна женска бића из старе словенске вере која одређују судбину новорођеног детета.[2] Ова божанства судбине познају скоро сви Словени, премда под мало другачијим именима.[3]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/%D0%A0%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D1%8B_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D0%B0_XVI_crop.jpg/320px-%D0%A0%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D1%8B_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D0%B0_XVI_crop.jpg)
Три су суђаје и оне судбину одређују најчешће треће ноћи по рођењу детета. Верује се да се треће вече по рођењу код новорођенчета окупе виле суђенице и тада му одређују судбину за цео живот. Што суђенице тада реше, верује се да ће тако и бити и да од тога нико не може побећи или се спасти. Суђенице одређују не само колико ће времена дете живети, већ и каквом ће смрћу умрети.
Обичај је да се суђенице дочекају са уредном и чистом кућом. Мајка и дете се такође то вече обавезно обуку у чисто. Поред детета се стави погача, вино, босиљак и новчић да би се суђенице послужиле после напорног пута.
Словенске суђенице донекле имају паралелу у грчким мојрама. Оба ова веровања воде заједничко порекло а присутно је и код древних индо-аријских митова који говоре о три жене које седе испод дрвета у средишту света и испредају судбине људи.[4] Код Словенских народа те жене нису имале засебна имена, већ једно заједничко.