![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c7/Coat_of_arms_of_the_Ottoman_Empire_%25281882%25E2%2580%25931922%2529.svg/langsr-640px-Coat_of_arms_of_the_Ottoman_Empire_%25281882%25E2%2580%25931922%2529.svg.png&w=640&q=50)
Султанат жена
From Wikipedia, the free encyclopedia
Султанат жена (тур. ) је 130-годишњи период у историји Османског царства који је обележио велики утицај супруга и мајки султана на владање царством. Започела га је Хасеки Хурем султанија, венчана супруга Сулејмана Величанственог и његова дефакто савладарка.[1] Она је једина султанија из женског султаната која није владала као султанова мајка, већ као његова супруга, пошто ју је Сулејман надживео. Већина историчара управо брак Хурем и Сулејмана (1533) сматра почетком султаната жена [2], док други за почетак узимају 1521. годину, када је Хурем стекла титулу султаније, рађањем принца Мехмеда.
Хурем је наследила њена ћерка султанија Михримах, што је био јединствен случај да владавина прелази са мајке на ћерку, пошто је у осталим случајевима прелазила са свекрве на снају. Тиме је Михримах постала једина династијска султанија (султанија по рођењу) у женском султанату.
Након Хурем и Михримах, на власт су редом долазиле: султанија Нурбану, султанија Сафије, султанија Хандан, султанија Халиме, султанија Косем и на крају султанија Турхан Хатиџе. Владавина Хандан је кратко потрајала па је многи историчари и не сматрају Хандан чланицом женског султаната. Косем и Турхан су једине две жене које су биле дејуре владарке Османског царства, пошто су управљале царством као регенткиње својих малолетних синова.