Стефка Костадинова

Стефка Костадинова (буг. ; Пловдив, 25. марта 1965, Пловдив, Бугарска − )^[4] бивша је бугарска атлетичарка специјалиста за скок увис и тренутна председница Бугарског олимпијског комитета.^[5] Била је олимпијска шампионка 1996. године, два пута светска шампионка и пет пута светска шампионка у дворани. Она је била је председница Бугарског олимпијског комитета од 2005. године.^[6]

Стефка Костадинова Стефка Георгиева Костадинова[1]
Датум рођења	(1965-03-25)25. март 1965. (59 год.)
Место рођења	Пловдив, НР Бугарска
Висина	1,80 m (5 ft 11 in)[1]
Маса	60 kg (132 lb)[1]
Спорт	Скок увис
Достигнућа и титуле
Лични рекорди	2,09 (1987) на отвореном 2,05 (1987) у дворани
Награде и медаље Атлетика Представљајући Бугарску Скок увис Олимпијске игре 1988. Сеул 2,01 1996. Атланта 2,05 ОР Светска првенства на отвореном 1987. Рим 2,09 СР 1995. Гетеборг 2,01 Светска првенства у дворани 1985. Париз 1,94 1987. Индијанаполис 2,05 СР 1989. Будимпешта 2,02 1993. Торонто 2,02 1997. Париз 2,02 Европска првенства 1986. Штутгарт 2,00 Европска првенства у дворани[2][3] 1985. Пиреј 1,97 1987. Лијевен 1,97 1988. Будимпешта 2,04 1992. Ђенова 2,02 1994. Париз 1,98

Спортски успеси

Стефка Костадинова освојила је златну олимпијску медаљу на Олимпијским играма у Атланти 1996,^[7] притом поставивши олимпијски рекорд за жене који је износио 2,05 м. Освојила је и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988.^[8][9] Двострука је светска првакиња у дворани, први пут на Светском првенству у атлетици 1987. у Риму, а други пут на Светском првенству у атлетици у Гетеборгу 1995.

Такмичила се на пет ИААФ-ових светских првенстава у атлетици у дворани: Париз 1985, Индијанаполис 1987,^[10][11] Будимпешта 1989, Торонто 1993. и Париз 1997. Освојила је златну медаљу на свих пет такмичења. Такође је освојила златне медаље на свим Европским атлетским првенствима на којима је наступила. Европска је првакиња на отвореном из Штутгарта 1986. и четворострука европска дворанска првакиња из Атине 1985, Левену 1987, Будимпеште 1988. и Париза 1994.

Костадинова је 37 година држала светски рекод у скоку увис, с прескочених 2,09м које је прескочила на Светском првенству 1987. у Риму. Њен светски рекорд је био један од најстаријих у савременој атлетици, а оборила га је Јарослава Махучик, с прескочених 2,10м, 7. јула 2024.^[12] Укупно је поставила седам светских рекорда - три на отвореном и четири у дворани. Прескочила је 2 метра више од стотину пута, што је још непоновљени успех у женском скоку увис. Овај успех добија на тежини још више знајући да већина скакачица никад не прескочи два метра.

Награде и признања

Костадинова је проглашена бугарском спортисткињом године четири пута (1985, 1987, 1995. и 1996). Уврштена је у најбољих десет атлетичарки 20. века, према ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација).

Родила је сина Николаја 1995, само неколико месеци пре освајања златне медаље на Светском атлетском првенству 1995. Четири године касније, 1999, развела се од дугогодишњег супруга, Николаја Петрова. Исте године одлучила је и службено прекинути професионалну каријеру, иако није наступила ни на једном важнијем спортском такмичењу од Светског првенства у дворани 1997.

Након спортског пензионисања почела се бавити спортском администрацијом. Од 1999. била је на разним местима у бугарском спорту, као нпр. потпредседница Бугарског атлетског савеза или заменица министра спорта у Бугарској од 2003. до 2005. године.

Дана 11. новембра 2005. изабрана је за председницу Бугарског олимпијског комитета заменивши Ивана Славкова кога је отпустио МОК због непоштовања неких етичких норми.^[13]

Године 2012. примљена је у Кућу славних међународне атлетске федерације.^[14]

Лични живот

Године 1995, Костадинова је родила сина Николаја, само неколико месеци пре него што је освојила злато на Светском првенству у атлетици 1995. године.^[15][16] Године 1999, развела се од свог дугогодишњег супруга и тренера Николаја Петрова. Исте године је и званично прекинула своју атлетску каријеру, иако заправо није учествовала ни на једном већем спортском такмичењу од Светског првенства у дворани 1997. Костадинова се 2007. удала за бизнисмена Николаја Попвасилева.^[17]

Спортско администрациона каријера

Након пензионисања Костадинова је започела каријеру у спортској администрацији. Она је била потпредседница Бугарске атлетске федерације, потпредседница Бугарског олимпијског комитета и била је заменица министра спорта Бугарске од 2003. до 2005. године.

Костадинова је 11. новембра 2005. изабрана за председницу Бугарског олимпијског комитета. Заменила је Ивана Славкова, којег је Међународни олимпијски комитет^[18] сменио због кршења његових етичких стандарда.

Резултати и медаље

Врста такмичења	Место и година	резултат	медаља	рекорд	Датум
Олимпијске игре	Сеул 1988.	2,01	сребро
	Атланта 1996.	2,05	злато	ОР (олимипијски рекорд)
Светско првенство	Рим 1987	2,09	злато	СР (светски рекорд)	30. август 1987.
	Гетеборг 1995.	2,01	злато
Европско првенство	Штутгарт 1986.	2,00	злато
Светско првенство у дворани	Париз 1985	1,97	злато
	Индијанаполис 1987.	2,05	злато	СР у дворани	8. март 1987.
	Будимпешта 1989.	2,02	злато
	Торонто 1993.	2,02	злато
	Париз 1997	2,02	злато
Европско првенство у дворани	Пиреј 1985.	1,97	злато		2. март 1985.
	Лијевен 1987.	1,97	злато
	Будимпешта 1988.	2,04	злато		5. март 1988.
	Ђенова 1992.	2,02	сребро		28. фебруар 1992.
	Париз 1994.	1,98	злато		11. март 1994.
Остала такмичења	Софија 1986.	2,07		изједначен СР	25. мај 1986.
	Софија 1986.	2,08		СР	31. мај 1986.
Остала такмичења у дворани	Ђенова 1987.	2,04	-	СР у дворани	31. јануар 1987.
	Пиреј 1988.	2,06		СР у дворани	20. фебруар 1988.

Референце

1. „Stefka Kostadinova”. Olympedia.org. OlyMADmen. Приступљено 4. 2. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Handbook Torun 2021”. european-athletics.com. Архивирано из оригинала 06. 03. 2021. г. Приступљено 26. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. European Indoor Championships Senior Women. European Athletics. Retrieved on 2012-07-10.
4. „Профилът на Стефка Костадинова”. slava.bg. 2014-02-24.
5. „Stefka Kostadinova - Biography”. SR/Olimpic sports. Архивирано из оригинала 06. 07. 2017. г. Приступљено 29. 1. 2019.(језик: енглески)
6. „Radostin Kishishev opened a new soccer field in kindergarten "Andersen"”.
7. „Athletics at the 1996 Atlanta Summer Games: Women's High Jump”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. „Factsheet – Opening Ceremony of the Games of the Olympiad” (PDF) (Саопштење). International Olympic Committee. 9. 10. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. John E. Findling; Kimberly D. Pelle (1996). Historical Dictionary of the Modern Olympic Movement. Greenwood Publishing Group. стр. 182—. ISBN 978-0-313-28477-9.
10. Биланс медаља на СП 1987. iaaf.org. Приступљено 19. 1. 2016.
11. „Табела успешносдти на СП 1987”. iaaf.org. Приступљено 19. 1. 2016.
12. Davidović, Stefan (2024-07-07). „Istorija: Oboren 37 godina star svetski rekord u skoku uvis!”. Sportklub (на језику: српски). Приступљено 2024-07-07.
13. „Kostadinova ponovo na čelu Bugarskog olimpijskog komiteta”. Blic. Приступљено 29. 1. 2019.
14. „Kostadinova i Balaš u atletskoj Kući slavnih”. Blic. Приступљено 29. 1. 2019.
15. „iaaf.org - Osaka 2007 - History”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2009. г. Приступљено 3. 4. 2009.
16. Преглед учесника на светским првенствима на отвореном
17. „На тази дата преди 29 г. Стефка Костадинова поставя световен рекорд”.
18. „Olympic Charter” (PDF). Olympics.com. International Olympic Committee. Приступљено 11. 1. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Стефка Костадинова на сајту Olympics.com
• Стефка Костадинова на сајту Olympic.org (архива)
• Стефка Костадинова на сајту IAAF (на језику: енглески)