Летње олимпијске игре 1988.

Летње олимпијске игре 1988. одржане су у Сеулу, у Јужној Кореји. Међународни олимпијски комитет (МОК) дао је предност Сеулу као граду домаћину у конкуренцији јапанског града Нагоје.

Олимпијске игре - Сеул 1988.
제24회 하계 올림픽 - 1988서울특별시

Град домаћин	Сеул, Јужна Кореја
Број држава	159
Број спортиста	8.465
Број спортова	27
Број такмичења	263
Отварање игара	17. септембар 1988.
Затварање игара	2. октобар 1988.
<  Лос Анђелес 1984. Барселона 1992.  >

Као и на претходна три издања Летњих олимпијских игара (у Монтреалу 1976, у Москви 1980. и у Лос Анђелесу 1984), и на овом је забележен бојкот из политичких разлога. Северна Кореја је бојкотовала Игре због тога што Јужна Кореја није пристала поделити домаћинство с њом. Бојкот је слиједила Куба, али не и остале комунистичке државе. Тако је на крају тај бојкот био мањих размјера и након три окрњене манифестације овог пута су на Играма учествовале све тадашње спортске велесиле, што је донело висок квалитет такмичења.

У програм Игара је враћен тенис, а по први пут у програму је био уврштен и стони тенис.

У такмичарском програму нарочито су се истакнули ови појединци и догађаји:

• Бен Џонсон, спринтер из Канаде, победио је у дуго очекиваној и најављиваној трци на 100 и то с временом новог светског рекорда. Међутим, накнадно је утврђено да је Џонсон конзумирао недозвољена стимулативна средства у једној од највећих допиншких афера у олимпијској историји. Стога су му одузети медаља и рекорд, а победа је припала Карлу Луису.
• Пливачица Кристин Ото из Источне Немачке освојила је шест златних медаља. У пливању су се још истакнули Мет Бјонди (САД, 5 злата) и Џенет Еванс (САД, три злата). Сензационални победник у трци 100 делфин био је Ентони Нести из Суринама, који је тиме постао први пливач црне боје коже којем је то пошло за руком.
• Гимнастичар Владимир Артјомов из Совјетског Савеза освојио је четири златне медаље, а Данијела Силивас из Румуније три.
• Спринтерка Флоренс Грифит Џојнер из САД освојила је три златне и једну сребрну медаљу у спринтерским дисциплинама оборивши светски рекорд у трци на 200 .
• Криста Ротенбургер из Источне Немачке постала је први (и последњи) спортиста уопште којем је пошло за руком освојити медаље и на зимским и на летњим Олимпијским играма исте године. Сребро освојено у бициклизму прикључила је злату које је освојила у брзом клизању раније те године на Зимским олимпијским играма у Калгарију. Будући да се Летње и Зимске олимпијске игре више не одржавају у истој години, такав успех више није могуће поновити.
• Скакач у воду Грег Луганис одбранио је наслове у обе дисциплине скокова у воду (торањ, даска) освојене четири године раније на Играма у Лос Анђелесу. Међутим, запамћен је по неуспелом скоку када је главом ударио у одскочну даску те оставио крваву мрљу на дасци и у базену, али без теже повреде. Тај догађај је поновно дошао у средиште пажње после неколико година, када је Луганис јавно објавио да је био заражен ХИВ-ом током игара у Сеулу. Међутим, данас познато да ХИВ не може преживјети на ваздуху и у води, па реална опасност да се неко од такмичара зарази није постојала.
• Лоренс Лемју, канадски једриличар, јест био на другом месту током такмичења с реалним шансама да освоји сребрну медаљу. Међутим, током једне регате је прекинуо такмичење да би помогао једном повређеном такмичару. Лемју је на крају завршио на 22. месту, али је примио посебну награду за спортско понашање.

Списак спортова

(Пливање, синхронизовано пливање, ватерполо и скокови у воду сматрају се различитим дисциплинама истог спорта)

Атлетика Бициклизам Бокс Дизање тегова Гимнастика Хокеј на трави Рвање Једрење Џудо

Кајак и кану на мирним водама Кошарка Коњички спорт Мачевање Модерни петобој Фудбал Одбојка Пливање Рукомет

Синхроно пливање Скокови у воду Стреличарство Стрељаштво Стони тенис Тенис Ватерполо Веслање

Демонстрациони спортови су били бадминтон, бејзбол, џудо за жене, теквондо, куглање и параолимпијске атлетске дисциплине.

Распоред такмичења

датум спортови		септембар														октобар		Ук.фин.
		17 суб	18 нед	19 пон	20 уто	21 сре	22 чет	23 пет	24 суб	25 нед	26 пон	27 уто	28 сре	29 чет	30 пет	1 суб	2 нед
Церемоније отварања/затварања		ЦО															ЦЗ
Атлетика								3	3	5	8		4	4	5	9	1	42
Бициклизам	Друмски		1								1	1						9
	Велодромски				1	●	1	●	4
Бокс		●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	●		6	6	12
Ватерполо						●	●	●			●	●			●	1		1
Веслање				●	●	●	●	●	7	7								14
Гимнастика	Гимнастика		●	●	1	1	1	1	6	4								15
	Ритмичка												●	●	1
Дизање тегова			1	1	1	1	1		1	1	1	1	●	1				10
Једрење					●	●	●	●	●	●		8						8
Кајак и кану											●	●	●	●	6	6		12
Коњички спорт				●	●	●	2	●	●	1	●	1	1		●		1	6
Кошарка			●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	1	1			2
Мачевање					●	1	1	1	1		●	1	1	1	1			8
Модеран петобој			●	●	●	●	2											2
Одбојка		●	●	●	●		●	●	●	●	●	●	●	1	●	●	1	2
Пливање			●	4	●	5	5	5	6	6								31
Рвање			●	●	3	3	4					●	●	3	3	4		20
Рукомет					●	●	●	●	●	●	●	●	●	1	●	1		2
Синхроно пливање											●	●	●		1	1		2
Скокови у воду		●	1	●	1				●	1	●	1						4
Стони тенис								●	●	●	●	●	●	●	2	2		4
Стреличарство												●	●	●	2	2		4
Стрељаштво			2	2	2	2	1	2	2									13
Тенис								●	●	●	●	●	●	●	2	2		4
Фудбал		●	●	●	●	●	●			●		●			●	1		1
Хокеј на трави			●		●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	1	1		2
Џудо										1	1	1	1	1	1	1		7
Укупно финала по дану			5	7	9	13	18	12	30	26	11	14	7	13	26	37	9	237
Укупно финала до дана				12	21	34	52	64	94	120	131	145	152	165	191	228	237
јули/август		17 суб	18 нед	19 пон	20 уто	21 сре	22 чет	23 пет	24 суб	25 нед	26 пон	27 уто	28 сре	29 чет	30 пет	1 суб	2 нед	Ук.фин.

ЦО

церемонија отварања

●

квалификације

1

финале

ЦЗ

церемонија затварања

Биланс медаља

  *   Домаћин ( Јужна Кореја)

Позиција	Држава	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1	Совјетски Савез	55	31	46	132
2	Источна Немачка	37	35	30	102
3	Сједињене Америчке Државе	36	31	27	94
4	Јужна Кореја*	12	10	11	33
5	Западна Немачка	11	14	15	40
6	Мађарска	11	6	6	23
7	Бугарска	10	12	13	35
8	Румунија	7	11	6	24
9	Француска	6	4	6	16
10	Италија	6	4	4	14
11	Кина	5	11	12	28
12	Уједињено Краљевство	5	10	9	24
13	Кенија	5	2	2	9
14	Јапан	4	3	7	14
15	Аустралија	3	6	5	14
16	Југославија	3	4	5	12
17	Чехословачка	3	3	2	8
18	Нови Зеланд	3	2	8	13
19	Канада	3	2	5	10
20	Пољска	2	5	9	16
21	Норвешка	2	3	0	5
22	Холандија	2	2	5	9
23	Данска	2	1	1	4
24	Бразил	1	2	3	6
25	Шпанија	1	1	2	4
	Финска	1	1	2	4
27	Турска	1	1	0	2
28	Мароко	1	0	2	3
29	Аустрија	1	0	0	1
	Португалија	1	0	0	1
	Суринам	1	0	0	1
32	Шведска	0	4	7	11
33	Швајцарска	0	2	2	4
34	Јамајка	0	2	0	2
35	Аргентина	0	1	1	2
36	Иран	0	1	0	1
	Индонезија	0	1	0	1
	Чиле	0	1	0	1
	Америчка Девичанска Острва	0	1	0	1
	Костарика	0	1	0	1
	Сенегал	0	1	0	1
	Перу	0	1	0	1
	Холандски Антили	0	1	0	1
44	Мексико	0	0	2	2
	Белгија	0	0	2	2
46	Пакистан	0	0	1	1
	Грчка	0	0	1	1
	Монголија	0	0	1	1
	Џибути	0	0	1	1
	Филипини	0	0	1	1
	Тајланд	0	0	1	1
	Колумбија	0	0	1	1
Укупно (52)		241	234	264	739

Спољашње везе

• „Извештај са ОИ 1988. године” (PDF). Архивирано из оригинала 21. 06. 2007. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)