From Wikipedia, the free encyclopedia
Спалити након читања (енгл. ) је амерички играни филм из 2008. године. Филм су режирала браћа Итан и Џоел Коен а главне улоге тумаче Џорџ Клуни, Франсес Макдорманд, Џон Малкович, Бред Пит и Тилда Свинтон.
Спалити након читања | |
---|---|
Изворни наслов | Burn after reading |
Жанр | црни хумор[1][2] |
Режија | Итан Коен Џоел Коен |
Сценарио | Итан Коен Џоел Коен |
Продуцент | Итан Коен Џоел Коен |
Главне улоге | Џорџ Клуни Франсес Макдорманд Џон Малкович Бред Пит Тилда Свинтон |
Музика | Картер Бервел |
Монтажа | Итан Коен Џоел Коен |
Продуцентска кућа | |
Година | 2008. |
Трајање | 97 минута |
Земља | САД/УК |
Језик | енглески |
Буџет | 37 милиона америчких долара[3] |
Веб-сајт | |
веза |
Озборн Кокс (Џон Малкович), аналитичар при Цији, добија отказ због алкохолизма на самом почетку филма. У исто вријеме његова супруга Кејти (Тилда Свинтон), докторка, жели развод и вара га са Харијем Фарером (Џорџ Клуни), агентом обезбјеђења при Управи трезора САД који је такође у браку.
Када Кокс почне да снима своје мемоаре из рада у Цији, Кејтин правни савјетник јој савјетује да ископира те податке да би га могла уцјењивати у случају проблема у бракоразводној парници. Компакт-диск са подацима, међутим, случајно бива изгубљен у локалној теретани и пада у руке двају цивила — Чеда Фелдхајмера (Бред Пит) и Линде Лицке (Франсес Макдорманд). Неупознати са ситуацијом, али свјесни да су у питању осјетљиви подаци, Чед и Линда се надају да могу извући финансијску корист од пронађеног диска. Покушавају уцјењивати Кокса преко телефона и у директном сусрету, али је овај агресиван и не да им новац. Због тога, у бијесу, њих двоје се одлучују да продају диск у руској амбасади гдје, међутим, такође не бивају очекивано награђени.
Фарер средином филма открива гледаоцима своје психичке проблеме: сексуално је оптерећен и преко интернета се упознаје са женама које потом води у кревет. Тако се упознаје и са Линдом Лицке са којом током филма гради везу.
У међувремену Кејти је избацила незапосленог Озборна из стана а уселио се Фарер чија супруга је на пословном путу. Кејти одлази на посао а Фарер џогира и враћа се у стан Коксових да се истушира. Тамо у ормару затиче Чеда, који се ту затекао јер је покушавао да извуче још осјетљивих података које би потом продао, и случајно га убија пуцњем из пиштоља у чело. Очајан и усплахирен, Фарер постаје нервозан и ускоро раскида са Кејти да би одмах потом сазнао да га све вријеме прате приватни истражитељи које је упослила његова супруга у сврху развода. У наредној сцени сазнајемо да и она има свог љубавника.
Шеф Чеда и Линде у теретани, бивши свештеник православне цркве, који је потајно заљубљен у Линду, одлучује да јој помогне да нађе Чеда и извуче новац од Коксових података, те због ње одлази у стан у којем је и Чед убијен, са истим циљем - да украде тајне податке. Пијани Озборн, који је нешто прије развалио врата сјекиром и ушао на силу, га затиче крај рачунара и, након што га упуца из пиштоља и овај почне да бјежи, убија га ударцима сјекиром на сред улице. Агенти Ције који су мотрили зграду прискачу да помогну жртви и пуцају у Озборна. Шеф теретане умире од смртоносних рана а Озборн пада у кому од хитаца из пиштоља.
У епилогу, када Фарер сазна да је момак којег је убио у ормару заправо Чед, Линдин друг, у комбинацији са приватним истражитељима који су га пратили, постаје параноичан и у очају покушава бијег у Венецуелу. На граници га хватају агенти Ције али одлуче да му то ипак допусте, јер је безопасан, а Линда Лицке коначно добија свој новац као надокнаду за ћутање о свему што је сазнала током минулих догађаја.
Глумац | Улога |
---|---|
Џон Малкович | Озборн Кокс |
Франсес Макдорманд | Линда Лицке |
Бред Пит | Чед Фелдхајмер |
Џорџ Клуни | Хари Фарер |
Тилда Свинтон | Кејти Кокс |
Ричард Џенкинс | Тед Трефон |
Елизабет Марвел | Сенди Фарер |
Дејвид Раши | агент ЦИА |
Џеј Кеј Симонс | Директор ЦИА-е |
Девин Румер | пратилац |
Олек Крупа | аташе Кропоткин |
„Спалити након читања“ је, генерално, имао добар пријем. На основу гласова 147 критичара на сајту „Трули парадајзи“ је постигао резултат од 79% „свјежине“. Часопис „Тајмс“ му је дао 4 од 5 звјездица и упоредио га са филмовима „Подизање Аризоне“ и „Фарго“, истих аутора, уз коментар „дивљачки духовит укус за креативно насиље и благо ругајуће око за детаље.“[4] Ендру Палвер, критичар за часопис „Гардијан“, назвао је овај филм „чврсто упакованом, глатко заплетеном шпијунском комедијом која није могла бити у већој супротности са претходним филмом браће Коен, крвљу натопљеним и мрачним Нема земље за старце“.[5]
Тод Макарти, из часописа „Варајети“, дао је врло негативну оцјену филму, уз коментар да филм „покушава да споји сексуалну фарсу са сатиром параноидног политичког трилера са иритирајућим и неуспјешним резултатима“.[6]
Укупни буџет филма износио је 37 милиона америчких долара[3], а током прве недеље филм је зарадио 19,1 милиона долара у 2651 биоскопа на територији САД и Канаде. Укупна зарада на домаћој територији до 19. новембра 2008. је износила 59,9 милиона долара.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.