![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Saul_Bellow_%2528Herzog_portrait%2529_%2528cropped%2529.jpg/640px-Saul_Bellow_%2528Herzog_portrait%2529_%2528cropped%2529.jpg&w=640&q=50)
Сол Белоу
Амерички писац (1915–2005) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сол Белоу (енгл. ; Монтреал, 10. јун 1915 — Бруклин, 5. април 2005)[1] био је амерички књижевник. За свој књижевни рад Белоу је добио Пулицерову награду, Нобелову награду за књижевност и Националну медаљу за уметност.[2] Он је једини писац који је три пута освојио Националну награду за књижевност,[3] и добио је медаљу за животно дело Националне фондације за књигу за изузетан допринос америчкој књижевности 1990. године.[4]
Сол Белоу | |
---|---|
![]() Портрет књижевника из 1964. године, објављен на корици првог издања романа Херцог | |
Датум рођења | (1915-06-10)10. јун 1915.[1] |
Место рођења | Монтреал, Канада |
Датум смрти | 5. април 2005.(2005-04-05) (89 год.) |
Место смрти | Бруклин, САД |
Образовање | Универзитет Висконсина у Медисону, Универзитет у Чикагу, Универзитет Северозападни |
Награде | Нобелова награда за књижевност |
Према речима шведског Нобеловог комитета, његово писање је показивало
Мешавину богатог пикарског романа и суптилне анализе наше културе, забавних авантура, драстичних и трагичних епизода у брзом низу испресецаних филозофским разговором, а све то развија коментатор са духовитим језиком и продорним увидом у спољашње и унутрашње компликације којe нас подстичу на деловање, или нас спречавају да делујемо, и то се може назвати дилемом нашег доба.[5]
Његова најпознатија дела су Авантуре Оги Марча, Хендерсон Краљ кише, Херцог, Планета господина Самлера, Искористи дан, Хумболтов дар и Равелштајн.[6]
Белоу је изјавио да је од свих његових ликова, Јуџин Хендерсон, из Хендерсона краља кише, био најсличнији њему.[7] Белоу је одрастао као имигрант из Квебека. Како то описује Кристофер Хиченс, Белоуова фикција и главни ликови одражавају његову сопствену чежњу за трансценденцијом, битку „да се превазиђу не само услови у гету већ и гето психозе.”[8][9] Деканов децембар, назван „великим лудостима 20. века“. Ова трансценденција „неизрециво суморног“ (фраза из Dangling Man) постиже се, ако се уопште може постићи, „свирепом асимилацијом учења“ (Хиченс) и истицањем племенитости.