![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Novgorod_Codex.jpg/640px-Novgorod_Codex.jpg&w=640&q=50)
Словенски апокрифи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Словенски апокрифи, обједињени у народну библију Палеју (грч. — древно, старо),[1] неканонски су списи апокрифне тематике на старословенском језику. У оквиру апокрифних дела се могу разликовати различити жанрови попут поезије, прозе, посланица, молитви, бајалица, дијалога. Неканонско хришћанство које Палеја проповеда је богумилство.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Novgorod_Codex.jpg/320px-Novgorod_Codex.jpg)
Индекси забрањених књига су једнодушни у односу према апокрифима, као лажљивим писањима којима јеретици заблуђују прост народ.[2] Али у пракси, забрана није никад могла бити потпуно спроведена, јер индекси нису толико преписивани да би стигли до сваког најудаљенијег манастира и до сваког преписивача. Многи преводиоци „заведени“ библијском тематиком дела, нису ни сумњали да су преписи које чине забрањени. Неки апокрифи не садрже ништа противцрквено (нпр: Протојеванђење Јаковљево), па је и сама црква била снисходљива према њима. Има случајева да се чак и у самој цркви, на фрескама и у дуборезу, налазе апокрифни мотиви.
Сем главне Палеје, апокрифи су се преписивали и сабирали у посебне књиге, апокрифне зборнике, као што је Зборник попа Драгоља из 13. века, нађен у селу Враки у околини Скадра.[3] Свети Сава је 1219. у Номоканону (Законоправилу, Крмчији) навео попис канонских књига, како би спречио употребу апокрифних рукописа.