![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/Cornstarch_mixed_with_water.jpg/640px-Cornstarch_mixed_with_water.jpg&w=640&q=50)
Скроб
From Wikipedia, the free encyclopedia
Скроб (лат. ) је природни полисахарид опште формуле . Налази се у плодовима, семену, корену, кртолама и листовима биљака.[4] То је један од основних састојака хране и производе га искључиво биљке, којима скроб служи као резервна енергија. По улози и структури је сличан гликогену који исту функцију обавља код животиња.
![]() | |
Идентификација | |
---|---|
| |
100.029.696 | |
број | 232-679-6 |
GM5090000 | |
Својства | |
(C 6H 10O 5) n - (H 2O) | |
Моларна маса | |
Агрегатно стање | Бели прах |
Густина | |
Тачка топљења | разлаже се |
нерастворан | |
Термохемија | |
Стд енталпија сагоревања (298) |
41.788 kcal/g (174.840 kJ/g)[2] |
Опасности | |
Безбедност приликом руковања | ICSC 1553 |
410 °C (770 °F; 683 K) | |
Границе изложености здравља у САД (): | |
3 (укупно) 3[3] | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
![]() ![]() ![]() | |
Референце инфокутије | |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Amylose2.svg/320px-Amylose2.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Amylopektin_Sessel.svg/320px-Amylopektin_Sessel.svg.png)
Чист скроб је бео, безукусан и безмирисан прах, који је нерастворан у хладној води или алкохолу. Он се састоји од два типа молекула: линеарне и хеликсне амилозе и разгранатог амилопектина. У зависности од биљке, скроб се генерално састоји од 20 до 25% амилозе и 75 до 80% амилопектина по тежини.[5] Гликоген, глукозна залиха животиња, је у већој мери разграната верзија амилопектина.
У индустрији, скроб се конвертује у шећере, на пример претвара се у слад, и ферментише се да би се произвео етанол при производњи пива, вискија и биогорива. Обрађује се како би се произвели многи шећери који се користе у прерађеној храни. Мешањем већине скробова у топлој води производи се паста, као што је пшенична паста, која се може користити као средство за згушњавање, укрућивање или лепљење. Највећа индустријска непрехрамбена употреба скроба је као лепка у процесу израде папира. Скроб се може применити на делове поједине одеће пре пеглања, да би се укрутила.