From Wikipedia, the free encyclopedia
Синтагма (грч. , према syntássein од syn – заједно и tássein – сложити)[1][2] је уређена група речи спојена у једну појмовну целину, која обавља неку функцију у реченици.[3] Може да се састоји од именица, придева, прилога, неличних глаголских облика и бројева.[4]
Однос речи у синтагми може бити независан или зависан, па се у складу са тим синтагме могу поделити на[3]:
На пример, у реченици:
службу субјекта врши синтагма Драган и Марина, коју чине две именице, чији је међусобни однос у синтагми независан, а службу прилошке одредбе за место врши зависна синтагма састављена од придева и именице, који се међусобно налазе у зависном односу, јер придев не може стајати без именице.
Код свих зависних синтагми разликују се један главни и један или више зависних чланова, где врста речи главног члана одређује врсту синтагме, па се тако зависне синтагме деле на[4]:
Именичка синтагма је група речи која обавља неку функцију у реченици где је главни члан именица. На пример:
је група речи која обавља функцију именског предиката, где је именица „јабука“ главни члан синтагме.
Код придевске синтагме главни члан је придев. На пример, у реченици
група речи „веома лепа“ обавља функцију именског предиката, који се састоји од прилошке одредбе за меру (веома), и придева (лепа).
Где се придевска синтагма састоји од придева „јак“ и прилошке одредбе за начин.
Прилошка синтагма садржи прилог у функцији главног члана. На пример:
прилошка одредба за меру „веома“ и прилог „лоше“ представљају прилошку синтагму.
Глаголска синтагма као главног члана може да има неличне глаголске облике у себи, а најчешћи глаголски облици су:
где се глаголска синтагма састоји од прилога „пажљиво“, глагола „простудирати“ и именице „ривали“.
где је „читајући књигу“ глаголска синтагма која се састоји од садашњег глаголског прилога и именице.
Партитивне синтагме су групе речи које означавају део нечега, што је одређено количином или бројем. Ако је главни члан именица, а зависни члан партитивна именица онда је синтагма партитивна именичка[4]:
Паукална (лат. ) синтагма садржи именицу у паукалу уз коју стоје искључиво бројеви два, три, четири и бројне речи два, оба, обадва, односно мали број речи[4] (два човека, обадва сина, четири чаше).
Синтагме у реченици могу да обављају улогу готово свих реченичних чланова. Према служби у реченици синтагме се деле на:[3]
С обзиром да уз главну синтагму може да стоји више зависних чланова, синтагме могу бити шире, које у себи могу да садрже више ужих синтагми[3], тако да према саставу синтагме могу бити шире и уже.
Примери:
а уже синтагме су:
У реченици:
Шира синтагма је „веома занимљива књига“, док би уже синтагме биле: „веома занимљива“, „занимљива књига“
Речи и синтагме могу стајати и у зависним и у напоредним односима. Напоредни односи међу синтагмама могу бити саставни, раставни и супротни, добијају се употребом везника:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.