From Wikipedia, the free encyclopedia
Субјекат је један од два главна реченична члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у реченици и може бити исказан речју, синтагмом или реченицом.
У функцији субјекта су најчешће именице, именичке заменице и бројеви, али и друге врсте речи:
У многим реченицама субјекат није експлицитно исказан. У том случају одређује се према глаголском лицу. Најчешће се изоставља у два случаја:
а) Ако је предикат у првом или другом лицу једнине (ја, ти) или множине (ми, ви), лична заменица тада није неопходна.
б) Субјекат у трећем лицу може се налазити у некој од претходних реченица.
Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду(ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице:
Према облику, тј. падежу у којем се налази, субјекат у реченици може бити:
а) Логички субјекат у генитиву (безличне егзистенцијалне реченице)
Логички субјекат, који именује појам о чијој је егзистенцији реч, налази се у генитиву. Када треба исказати презент употребљава се глагол „имати”, а када треба исказати друго глаголско време – глагол „бити”.
б) Логички субјекат у дативу и акузативу
Логички субјекат, који означава психолошка или физиолошка стања особе (живог бића) о којој се говори у реченици, налази се у дативу или акузативу.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.