Сергеј Бондарчук

Сергеј Фјодорович Бондарчук (рус. , укр. ; Билозерка, 25. септембар 1920 — Москва, 20. октобар 1994) је био совјетски режисер, сценариста и глумац.

Сергеј Бондарчук
Сергеј Бондарчук и Орсон Велс у Сарајеву, 29. новембра 1969, на премијери филма Битка на Неретви
Датум рођења	(1920-09-25)25. септембар 1920.
Место рођења	Билозерка, Украјина
Датум смрти	20. октобар 1994.(1994-10-20) (74 год.)
Место смрти	Москва, Русија
Супружник	Ина Макарова, Ирина Скобцева
Деца	Наталија Бондарчук, Фјодор Бондарчук

Биографија

Бондарчук је рођен у селу Билозерка близу Херсона. Детињство је провео у градовима Јејск и Таганрог, где је завршио школу. Његова прва улога је била у Таганрошком позоришту 1937. Студије је наставио у глумачкој школи у Ростову на Дону (1938—1942). Након студија био је регрутован у Црвену армију, а из војске је пуштен 1946.

У својој 32. години је постао најмлађи совјетски глумац који је икада добио највише одликовање Народног уметника Совјетског Савеза. Године 1955. глумио је са будућом супругом Ирином Скобцевом у „Отелу“, са којом се венчао 4 године касније. Претходно је био у браку са Ином Макаровом, мајком његове старије кћерке „Наталије.

Бондарчук је славу на западу стекао филмом „Рат и мир“ по роману Лава Толстоја, који је у оригиналној верзији трајао више од 10 сати и било је потребно седам година да се филм заврши. Филм, у ком је Бондарчук био и редитељ и тумач лика Пјера Безухова, освојио је Оскара за најбољи страни филм. Годину дана касније, глумио је Ивана Мартина у југословенском филму „битка на Неретви“.

Његов први филм на енглеском језику је био „Ватерло“ из 1970, који је продуцирао Дино Де Лаурентис. Филм је био упамћен по по епским сценама борбе, али није успео да привуче публику. Бондарчук је исте године постао члан КПСС, а следеће године је изабран за председника Савеза кинематографа. Бондарчук је наставио каријеру уз више политички оријентисане филмове. Пре него што је смењен са места председника Савеза кинематографа, снимио је филм „Борис Годунов“.

Његов последњи филм, други по реду на енглеском језику, је била адаптација романа Михаила Шолохова „Тихи Дон“, са Рупертом Еверетом у главној улози. Филм је био смиљен током 1992. и 1993, али је премијеру имао тек новембра 2006.^[1], због несугласица са ко-продуцентским италијанским студијем због неповољних услова у уговору за филм, па су филмске траке остале закључане у сефу, чак и након смрти Бондарчука услед срчаног удара.

Сергеј Бондарчук је сахрањен у Москви. Његова кћерка Наталија је глумила главну женску улогу у филму „Соларис“ Андреја Тарковског, док је његов син Фјодор Бондарчук (играо је заједно са оцем у „Борису Годунову“) популаран руски глумац и режисер познат по свом филму „9. чета“. Јуна 2007. бивша супруга Ина Макарова је открила бронзану статуу Сегеја Бондарчука у његовом родном Јејску.

Филмови

Улоге Сергеја Бондарчука
Година	Српски назив	Изворни назив	Улога	Напомена
1948.			Ваљко
1950.			Сергеј Тутаринов
1951.	Тарас Шевченко		Тарас Шевченко
1953.	Адмирал Ушаков		Тихон Прокофјев
1953.			Тихон Прокофјев
1955.
1955.	Отело		Отело
1955.
1958.
1959.	Човјекова судбина		Андреј Соколов
1960.
1960.			партизан Фјодор
1968.	Рат и мир		Пјер Безухов
1969.
1969.	Битка на Неретви		Мартин
1970.
1973.
1974.
1975.			Курчатов
1975.
1976.			Звягинцев
1976.	Врхови Зеленгоре
1978.			Јемељан
1978.
1978.			Отец Сергий
1979.
1979.			киноактёр
1980.			кардинал Монтанелли
1986.	Борис Годунов		Борис Годунов
1988.
1990.
1992.
1992.	Тихи Дон		Генерал Краснов

Референце

1. (језик: енглески)„BBC: Russia recovers Soviet-era epic”. Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе

• Sergei Bondarchuk на сајту  (језик: енглески) 
• War and Peace of Sergei Bondarchuk