![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/Sekula_Drljevic.jpg/640px-Sekula_Drljevic.jpg&w=640&q=50)
Секула Дрљевић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Секула Дрљевић (Равни, 6. септембар 1884 — Јуденбург, 10. новембар 1945) био је црногорски политичар и оснивач клерикофашистичког покрета црногорославље.[1] Био је министар правде (1909—1910) и министар финансија (1912—1913) у Краљевини Црној Гори. Његова потоња јавна делатност обележена је постепеном политичком и идеолошком трансформацијом, од почетног заговарања државног и народног уједињења, преко залагања за федерализацију државе, до отвореног заговарања сепаратистичке политике. Током Другог светског рата сарађивао је са италијанским окупационим властима у Црној Гори, а потом и са усташким режимом у Независној Држави Хрватској. Као један од првих идеолога црногорског етничког национализма заступао је тезу о динарском пореклу Црногораца и њиховој потпуној различитости не само у односу на Србе, већ и на Словене уопште. Тим поводом се отворено позивао на ставове нацистичког идеолога Алфреда Розенберга. Осмислио је и посебан црногорски облик религијског национализма, који је назвао црногорославље, тврдећи да се то црногорско православље суштински разликује не само од српског православља, већ и од Православља уопште.[2][3][4][5]
Секула Дрљевић | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Секула Дрљевић | |||||||||||||||
Датум рођења | (1884-09-06)6. септембар 1884. | ||||||||||||||
Место рођења | Равни, Књажевина Црна Гора | ||||||||||||||
Датум смрти | 10. новембар 1945.(1945-11-10) (61 год.) | ||||||||||||||
Место смрти | Јуденбург, Аустрија | ||||||||||||||
Народност | Црногорац | ||||||||||||||
Универзитет | Свеучилиште у Загребу | ||||||||||||||
Професија | Политичар | ||||||||||||||
Политичка странка | Црногорска федералистичка странка | ||||||||||||||
|
Током Другог светског рата, Дрљевић је био један од најистакнутијих колаборациониста у Црној Гори. Непосредно након слома Краљевине Југославије (1941), отпочео је сарадњу са италијанским окупационим властима у циљу стварања независне Краљевине Црне Горе. На Петровданском сабору, који је одржан 12. јула 1941. године на Цетињу, проглашен је за црногорског вођу, али тај покушај успостављања квислиншке државе је убрзо пропао, услед избијања народног устанка. У септембру исте године, након ескалације устанка, окупационе власти су га пребациле у Италију и интернирале, али Дрљевић је већ након неколико месеци успео да се ослободи италијанског надзора, након чега је прешао у Независну Државу Хрватску, поставши сарадник усташког режима. Добивши подршку од усташког поглавника Анте Павелића, у Загребу је средином 1944. године формирао Црногорско државно вијеће. Почетком 1945. године, приступио је стварању Црногорске народне војске (ЦНВ), у сарадњи са четничким војводом Павлом Ђуришићем, који је недуго потом био издан, а затим и ликвидиран од усташа, након чега се остатак ЦНВ на челу са Дрљевићем повукао ка аустријској граници. Средином 1945. године, Дрљевић је прешао у Аустрију, где је био смештен у логору за расељена лица у Јуденбургу. Ту га је ликвидирала четничка црна тројка, под видом освете за Ђуришићеву смрт.[6]