Сепаратизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сепаратизам је склоност ка отцепљењу, тежња за отцепљењем, покрет за отцепљење из неке заједница (државне, вјерске и сл).[1][2] Иако се често односи на потпуну политичку сецесију,[3] сепаратистичке групе могу и потраживати већу аутономију у оквиру веће заједнице.[4] Док неки критичари изједначавају сепаратизам са религијском, расном или сексуалном сегрегацијом, неки сепаратисти тврде да сепарација по избору није исто што и сегрегација коју спроводи влада и може да има корисну сврху.[5][6][7][8][9]
Као и код сецесије, сепаратизам се конвенционално односи на потпуно политичко одвајање. Групе које једноставно траже већу аутономију нису сепаратистичке као такве. Неке поставке дискурса изједначавају сепаратизам са верском сегрегацијом, расном сегрегацијом или полном сегрегацијом, док друге поставке дискурса имају шири став да раздвајање по избору може послужити корисним сврхама и није исто што и сегрегација коју намеће влада. Постоји извесна академска дебата о овој дефиницији, а посебно о томе како се она односи на сецесионизам, о чему се расправљало на интернету.[10]
Сепаратистичке групе практикују облик политике идентитета, или политичке активности и теоретисања засноване на заједничким искуствима чланова групе. Такве групе верују да покушаји интеграције са доминантним групама компромитују њихов идентитет и способност да теже самоопредељењу.[11] Међутим, економски и политички фактори обично су кључни у стварању снажних сепаратистичких покрета за разлику од мање амбициозних покрета идентитета.[12]