![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/GustaveDoreParadiseLostSatanProfile.jpg/640px-GustaveDoreParadiseLostSatanProfile.jpg&w=640&q=50)
Шејтан
ђаво у исламу / From Wikipedia, the free encyclopedia
Шејтан (тур. , од арап. ) представља Сатану или ђавола у исламу. Познат је и као Иблис [], што је еквивалент грч. речи .
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/GustaveDoreParadiseLostSatanProfile.jpg/640px-GustaveDoreParadiseLostSatanProfile.jpg)
Примарна карактеристика Иблиса је охолост; не само да је себе сматрао супериорнијим бићем од Адема (у западној култури Адама), већ је мислио да је узвишен тиме што је довео у питање Божији суд у којем му Бог наређује да се поклони Адему. Његова основна активност је да подстакне људе и џиновe да чине зла дела, такозваним "шапутањем у срца". Кур'ан помиње да су ђаволи помоћници оних који не верују и оних који чине неморал било које врсте.
Шејтан је био онај који је завео Адама да загризе забрањено воће, симбол разлике између добра и зла. Једини одговоран за то је био баш Иблис, а не Ева. Зато ислам не познаје изворни (прародитељски) грех.
Иако може са својим намерама да превари људе он је немоћан пред верним људима, који верују у Бога.
За време хаџилука у Меку, муслимани каменују стубове који представљају Сатану.
У пренесеном значењу, шејтаном се назива домишљат и препреден човек, шаљивџија, ђаволак (враголан).