From Wikipedia, the free encyclopedia
Санта Круз де Тенерифе (шп. ) град је на Канарским острвима и главни је град истоимене покрајине Санта Круз де Тенерифе. Такође је заједно са Лас Палмас де Гран Канарија главни град шпанске аутономне заједнице Канарска острва.
| Санта Круз де Тенерифе | |
|---|---|
 Панорама града | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Шпанија |
| Аутономна заједница |  Канарска Острва |
| Покрајине | Санта Круз де Тенерифе |
| Основан | 3. маја 1494. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 221.956 |
| — густина | 1.474,2 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 28° 27′ 52″ С; 16° 15′ 23″ З |
| Апс. висина | 4 m |
| Површина | 150,56 km2 |
  Санта Круз де Тенерифе Санта Круз де Тенерифе на карти Шпаније | |
 Санта Круз де Тенерифе Санта Круз де Тенерифе на карти Канарских острва (Шпанија) | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Мигел Зероло Агилар |
| Веб-сајт | |
| sctfe.es | |
Град се налази на североистоку острва Тенерифе које се налази у Атлантском океану. Простире се на 150,56 и има 223.148 становника према последњем попису из 2006. године. Налази се на 4 метра надморске висине и има 58,33 km плаже. У граду се налази Канарски покрајински парламент.
Клима је сува са веома ретким падавинама, које једва да достижу 200 милиметара. Температуре су благе са просечном годишњом од 21 °C коју ублажавају благи ветрови. Температурне варијације нису велике између годишњих доба. Падавине су углавном концентрисане на месеце између новембра и марта. Зими најнижа температура осцилира између 16-17 °C, а највише око 21 °C. Лети су најниже температуре око 22-23 °C, а највише око 28-20 °C. Град има у просеку око 2800 сунчаних сати годишње, чиме је други град у Шпанији са највећим бројем сунчаних сати годишње.
| Клима Санта Круза | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 28,4 (83,1) |
31,2 (88,2) |
35,4 (95,7) |
34,7 (94,5) |
35,6 (96,1) |
37,1 (98,8) |
42,6 (108,7) |
40,4 (104,7) |
39,3 (102,7) |
38,1 (100,6) |
34,0 (93,2) |
28,2 (82,8) |
42,6 (108,7) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 20,6 (69,1) |
20,9 (69,6) |
21,7 (71,1) |
22,3 (72,1) |
23,7 (74,7) |
25,7 (78,3) |
28,3 (82,9) |
28,8 (83,8) |
27,9 (82,2) |
26,0 (78,8) |
23,9 (75) |
21,8 (71,2) |
24,3 (75,7) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 15,1 (59,2) |
15,1 (59,2) |
15,6 (60,1) |
16,2 (61,2) |
17,5 (63,5) |
19,0 (66,2) |
20,8 (69,4) |
21,4 (70,5) |
21,3 (70,3) |
20,0 (68) |
18,1 (64,6) |
16,2 (61,2) |
18,0 (64,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 9,4 (48,9) |
8,1 (46,6) |
9,5 (49,1) |
9,4 (48,9) |
12,0 (53,6) |
13,4 (56,1) |
16,5 (61,7) |
14,6 (58,3) |
16,5 (61,7) |
14,6 (58,3) |
10,1 (50,2) |
10,0 (50) |
8,1 (46,6) |
| Количина падавина, mm (in) | 34 (13,4) |
36 (14,2) |
29 (11,4) |
14 (5,5) |
4 (1,6) |
1 (0,4) |
0 (0) |
1 (0,4) |
6 (2,4) |
18 (7,1) |
27 (10,6) |
44 (17,3) |
214 (84,3) |
| Извор: www.aemet.es | |||||||||||||
Прастановници Канарских острва, па и територије на којој се данас налази Санта Круз де Тенерифе, насељавао је народ берберског порекла по имену Гванче (шп. ). Када су Шпанци освојили острва 1496. године, Фернандез де Луго, по искрцавању забио је крст (шп. ) у земљу по коме овај град данас носи име. Овај крст се налази у Цркви Консепсион и износи се у процесији на Дан Крста, 3. маја.
Фенрандез де Луго се искрцао 1494. како би освојио Тенерифе, последње острво које је одолевало шпанским нападима, са трупама које су се састојале од војника из Шпаније и са острва Гомере и Гран Канарија, и које су бројале 2.000 пешака и 200 коњаника. Након Битке код Асентеха, Фернандез де Луго је напустио острво да би се 1495. вратио са боље наоружаном и бројнијом војском, и након обнове тврђаве Ањаза у Санта Крузу, отпочео дефинитивно освајање.
Временом ће се град претворити у једну од најважнијих лука на Атлантском океану, јер су Канарска острва била обавезна успутна станица за све бродове који су кретали ка Америци. Град се непрекидно развијао да би у 19. веку под владавином Фернанда VII престоница Тенерифа била пресељена из Сан Кристобал де ла Лагуна у Санта Круз де Тенерифе.
У англо-шпанском рату од 1654. до 1660. године енглески адмирал Роберт Блејк је 20. априла 1657. године напао шпанску флоту и вешто маневришући, користећи са морском струјом, ватром из топова уништио шест шпанских галеона, већи број мањих бродова и шпанску Сребрну флоту које је претходно искрцала сребро из Западне Индије. Иако су енглеске снаге биле изложене ватри обалних утврђења, адмирал Блејк је изгубио само један брод и 200 људи.
Током 18. и 19. века, Санта Круз је био често изложен нападима холанских и енглеских пирата.
За време Француских револуционарних ратова између 1792.1792. и 1800. године британски адмирал Хорејшио Нелсон покушао је да са једним бојним бродом три фрегате ноћу између 24. јула и 25. јула 1797.1797. године заузме Санта Круз де Тенерифе искрцавањем 1100 људи; одбијен је уз велике губитке, а сам Нелсон је био погођен из топа „Тигар“ и изгубио је руку. Топ Тигар се може видети у Војном музеју у Санта Крузу. Заповедник британског линијког брода „Калоден“ (енгл. ) Томас Трубриџ, ступио је након тога у преговоре са гувернером оствра и склопио споразум о повлачењу и укрцавању десантног одреда са комплетним наоружањем, обећавши при том да Британци неће више нападати Канарска острва.
Током XIX века Санта Круз де Тенерифе доживљава свој највећи просперитет као станица за снабдевање угљем бродова на путу између Европе и обе Америке.
Између 1833. и 1927. године, Санта Круз је био једини главни град. Са диктатуром Прима де Ривере, томе је дошао крај. Од тада па на даље, настао је и траје спор око економске контроле острвом између Санта Круза и другог главног града, Лас Палмас де Гран Канарија.
Привреда се углавном базира на услужним делатностима, туризму и малој привреди малих и средњих фирми, али такође поседује и хемијску индустрију где се посебно истиче најстарије нафтна рафинерија у Шпанији која потиче из 1930. године.
Према процени, у граду је 2008. живело 221.956 становника. [1]
Становници града Санта Круз де Тенерифе се популарно и незванично називају чичарерос (шп. ), које се такође користи за све становнике острва Тенерифе. Становници суседног града Сан Кристобал де ла Лагуна, града који је до 19. века био главни град Тенерифа, тако су називали становнике тада рибарског села Санта Круз који су због великог сиромаштва били присиљени да једу ситну и нискоквалитетну рибу по имену чичарос (шп. ). Када је у 19. веку под Фернандом VII, Санта Круз постао главни град острва, његови становници су погрдно име прихватили као своје колективно име.
Град се дели на пет дистрикта, према географским и демографским карактеристикама.
Најпознатија прослава у Санта Крузу је Карневал, који се сматра једним од најзначајнијих карневала на свету. Заједно са Карневалом у Кадизу, дели титулу прославе од интернационалног туристичког значаја. Датум прославе варира сваке године, међутим увек је између јануара и фебруара. Током Франковог режима, Канарска острва су била једина шпанска територија где су карневали били дозвољени и славили су се под именом „Зимски празници“ (шп. ), јер су сами карневали били забрањени.
Игре као салса и батука трају целу ноћ. Прво се бира краљица Карневала, а потом отпочиње „Кабалгата Анунсијадора“, тј. свечана поворка, којом се отвара Карневал који представља експлозију боја и звукова и, као такав, траје до среде, када се колорит мења црнином, као знаком жалости поводом „сахране сардине"[4]" (шп. ). То уједно означава и званичан крај карневала, мада празновање траје до краја недеље. „Сахрана сардине“ се састоји у спаљивању огромне лутке од картона у облику сардине, коју праве затвореници затвора на Тенерифама. Том приликом људи облаче црнину, правећи се као да жале смрт сардине, уз пренаглашена нарикања и јецаје.
Последњих година постоји полемика око прославе „сахране сардине“. Једни се залажу за одржавање традиције и прославу „сахране“ средом, док општина, правдајући се слабијом посећеношћу, с обзиром да се ради о дану усред недеље, предлаже да се премести у петак. Године 2004. славиле су се две „сахране“, једна спонтана, коју је организовао народ, и друга званична, коју је одрганизовала општина. Године 2005, општина је промовисала обе „сахране“, иако су многи сматрали ситуацију апсурдном. Године 2006, организована је „отмица“ сардине која је требало да буде спаљена у петак, која је онда спаљена је према традицији, у среду.
Мајски празници, који се још зову и плес чаробњака (шп. ) се одржавају 3. маја када се становници Санта Круза облаче у традиционалне ношње, које се зову одећа чаробњака (шп. ) и вечеравају на отвореном традиционална јела, која су сами спремили и донели. Године 1999. овај празник је ушао у Гинисову књигу рекорда по броју људи који су учествовали у једној вечери на отвореном, чији је број процењен на 8.000 људи.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
