Самострел
From Wikipedia, the free encyclopedia
Самострел је оружје које се састоји од лука који је монтиран на дебло. Посебан механизам на деблу држи тетиву натегнуту док не дође време за испаљивање стреле. Самострел је имао значајну улогу у средњовековном ратовању у Европи, као и у Кини кроз већи део историје. Данас се самострел користи у спорту (стреличарство), као и у спортском лову.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Samostrel_1346_sa_freske_u_crkvi_Pecka_Patrijarsija.png/220px-Samostrel_1346_sa_freske_u_crkvi_Pecka_Patrijarsija.png)
Историјски гледано, самострели су играли значајну улогу у ратовању источне Азије и Европе.[1] Најранији познати самострели су измишљени у првом миленијуму пре нове ере, најкасније у 7. веку пре нове ере у старој Кини, најкасније у 1. веку нове ере у Грчкој (као гастрафети), свака цивилизација је развила оружје независно једна од друге.[2] Самострели су довели до велике промене у улози пројектилног оружја у ратовима, као што су током Ћингових ратова за уједињење и касније Ханских кампања против северних номада и западних држава. Средњовековни европски самострел називан је многим именима, укључујући и сам „самострел”; већина ових имена изведена је од речи ballista, старогрчког торзионог опсадног мотора сличног изгледа али различитог по принципу дизајна.[3] Традиционални лук и стрела су дуго били специјализовано оружје које је захтевало знатну обуку, физичку снагу и стручност да би деловало са било којим степеном практичне ефикасности. Многе културе су стреличаре третирале као засебну и супериорну касту ратника, упркос томе што су обично потицали из обичне класе, пошто је њихов скуп вештина у стрељаштву у суштини био обучен и ојачан од раног детињства (слично многим културама оријентисаним на коњицу) и било их је немогуће репродуковати ван унапред успостављене културне традиције, која је недостајала многим културама. Насупрот томе, самострел је био прво далекометно оружје које је било једноставно, јефтино и физички довољно незахтевно да њиме рукује велики број необучених војних обвезника, што је омогућавало практично сваком војном телу да постави моћну снагу самостреличара уз мало трошкова изнад цене самог оружја.[4]
У модерно доба, ватрено оружје је у великој мери потиснуло лукове и самостреле као ратно оружје. Међутим, самострели су и даље у широкој употреби за такмичарске стрељачке спортове и лов, или за релативно тихо гађање.[5]
Могуће је претворити бар неке лукове из продавнице у самострел. То се ради спајањем система залиха и окидача са луком.[6]