Савезничка инвазија Италије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Савезничка инвазија Италије је представљала искрцавање војске западних Савезника у континенталној Италији која је почела 3. септембра 1943. Инвазију је извршила 15. армијска група генерала Харолда Александера (која је обухватала Пету америчку армију генерал-пуковника Марка Кларка и Осму британску армију генерала Бернарда Монтгомерија. Ова операција је уследила некон успешне инвазије Сицилије два месеца раније.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Савезничка инвазија Италије | |||||
---|---|---|---|---|---|
Део Италијанског фронта | |||||
Амерички војници и опрема се искрцавају под паљбом током инвазије код Салерна | |||||
| |||||
Сукобљене стране | |||||
Уједињено Краљевство САД Канада |
Немачка Италија (до 8. септембра) | ||||
Команданти и вође | |||||
Харолд Александер Бернард Монтгомери Марк Кларк |
Алберт Кеселринг Хајнрих фон Фитингхоф |
Главне инвазионе снаге су се искцрале у Салерну (операција Аваланч) ~ операција „Лавина“ на западу Апенинског полуострва, док су две помоћне операције извршене у Калабрији (операција Бејтаун) и Таранту (операција Слапстик).
Искрцавање Савезника код Салерна имало је за циљ да се овлада Напуљем чија је лука могла, због великог капацитета, да задовољи у знатној мери потребе снабдевања Италијанског фронта. У овој десантној операцији учествовало је преко 600 бродова од чега је било 230 ратних. Током целог трајање ове операције море је било мирно, а време веома повољно. Може се рећи да се главна битка за Италију одиграла код Салерна.