From Wikipedia, the free encyclopedia
Роза Шапире (Броди, 9. септембар 1874 — Лондон, 1. фебруар 1954) била је историчарка уметности рођена у Аустроугарској, која је живела у Немачкој и Енглеској.[1] Била је модел уметницима, али и власница уметничких дела, која је рано препознала групу уметника Мост (Die Brücke). Поред тога, била је и предавач, рецензент, критичар, уредник и преводилац.[2]
Роза Шапире | |
---|---|
Датум рођења | 9. септембар 1874. |
Место рођења | Броди, Аустроугарска |
Датум смрти | 1. фебруар 1954. (79 год.) |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Занимање | модел, предавач, рецензент, критичар, уредник, преводилац |
Роза Шапире рођена је у Бродију у Галицији (данас Украјина) 1874. године. Историчарка уметности Шуламит Бер примећује у свом чланку о Рози Шапире из Архиве јеврејских жена да се Шапире 1948. године „присећала својих успомена из детињства о националистичким и верским поделама између Пољака и Русина (Украјинаца) у Галицији, која је била део Хабсбуршког царства. Изјавила је да је предодређена ка интернационализму својим рођењем, васпитањем и судбином“.[3] Ћерка богатих јеврејских родитеља, школовала се код куће, јер у Бродију за њу нису постојали одговарајући образовни објекти. 1893. Шапире се преселила у Хамбург, који је, примећује Берова, „као и други регионални центри током периода Вилхелмине ... био у процесу ковања осећаја савременог идентитета мобилизацијом јавних институција, традиције и културе“. 1897. године у часопису Sozialistische Monatshefte (Социјалистички месечни билтен) објавила је „Реч о женској еманципацији“ у којем је тврдила да ће жене наћи слободу „у друштву будућности, у друштву социјализма“.[4] Била је једна од првих жена која је дипломирала историју уметности у немачкој институцији; стекавши диплому на Универзитету у Берну 1902, а докторирајући на Универзитету у Хејделбергу 1904, уз додатне студије на Универзитету у Лајпцигу.[5]
По повратку у Хамбург 1908. године радила је на превођењу и објављивању критика. Она је превела Балзака, Золу и пољског историчара уметности Казимира Хледовског на немачки. Рано је препознала групу уметника Мост.[6] Помогла је у оснивању Женског друштва за унапређење немачке уметности 1916.[7]
Шапире је и сама била модел различитим сликарима. Карл Шмит Ротлуф из групе Мост направио је неколико њених портрета, укључујући један 1919. године.[8] Валтер Грамате насликао ју је 1920.[7] 1924. објавила је каталог графичких дела Карла Шмита Ротлуфа.[9]
1939. успела је да побегне у Енглеску из нацистичке Немачке. Тамо је доприносила разним уметничким часописима Архитектонски преглед, Еидос, Connoisseur. Такође је помагала Николаусу Певснеру у прикупљању материјала за његову серију Енглеске зграде.[7][10]
Није се удавала, а умрла је у галерији Тејт 1954.[9]
Њен покушај да поклони део своје колекције британским музејима док је била жива није био прихваћен и већи део своје уметничке колекције поклонила је музејима у Немачкој: Манхајму, Берлину, Алтони, Хамбургу и Келну. Остала дела су послата музејима у Холандији, Белгији, Новом Зеланду, Чикагу и Тел Авиву[9] а једини британски примери доступни су у Музеју Викторије и Алберта и музеју Лестера.[7] Међутим, постоји један њен портрет Карла Шмита Ротлуфа у Тејт галеријама.[8]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.