Историја уметности

Историја уметности је истраживање историјског контекста дела у односу на ствараоце и периоде у визуелним уметностима. Схватање уметности, кроз историјску класификацију у визуелним уметностима, као што су сликарство, вајарство, архитектура и примењене уметности (декоративне и у новије време дизајн и фотографија), је главни задатак историје уметности.^[1][2] Историја уметности обухвата проучавање предмета креираних у различитим културама широм света и кроз историју који преносе значење, значај или наменски служе пре свега као визуелна средства.

Венера из Виленсдорфа

Биста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у Берлину

Гудеа владар Лагаша Лувр Париз

Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда

Фреска Христа унутар цркве Аја Софија

Исечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарства

Нотр-Дам-Ла-Гранд, Поатје

Готска катедрала (Амијен)

Супружници Арнолфини, слика Јана ван Ајка из 1434. год., уље на дасци, 81,9 x 59,7 , Лондон.

Обожавање Христа од Петер Паул Рубенса.

Стрељање 3. маја- Франциско Гоја

Импресија, рађање сунца. Слика по којој је импресионизам добио име.

Гаудијево недовршено ремек дело, Саграда Фамилија

Violon, verre, pipe et encrier, Пабло Пикасо, 1912.

скулптура Роберт Рошенберга у Берлину, 1988

Настанак историје уметности

Најстарији очувани записи о уметности који се могу класификовати као историја уметности су одломци из Природне историје Плинија Старијег (око 77-79), који се тичу развоја грчке скулптуре и сликарства.^[3] Из њих је могуће пратити идеје Ксенократа од Сикиона (око 280. године пре нове ере), грчког вајара који је вероватно био први историчар уметности.^[4] Плинијев рад, иако је углавном енциклопедија науке, имао је стога утицаја од ренесансе надаље. (Посебно су познати одломци о техникама које је сликар Апелес (око 332-329. п. н. е.) створио.) Слични, иако независни догађаји одвили су се у Кини у 6. веку, где је канон вредних уметника успостављен међу писцима школске званичне класе. Ови писци, који су нужно познавали калиграфију, били су и сами уметници. Уметници су описани у Сје Хеовом делу Шест принципа сликарства.^[5]

Један од зачетака историје уметности представља дело Ђорђа Вазарија, „Животи славних сликара, вајара и архитеката“ у коме је описивао животе уметника, њихова дела и технике које су користили. Био је Микеланђелов ученик.

Винкелман (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768) се сматра зачетником историје уметности као дисциплине коју данас познајемо. Веома је битно схватити период у коме је он живео јер ми данас целокупну историју уметности посматрамо кроз шаблон који је постављен у XVIII веку.

Историјом уметности су се бавили и:

• Гете
• Дидро
• Ригл

Методологија

Историчар уметности приликом процеса анализе уметничког дела, ствараоца, или периода поставља себи два основна задатка:

• Први је приписивање одређеног уметничког дела; студија аутентичности уметничког дела; одређивање периода у стваралачком развоју уметника или културно-историјског периода; утицај на уметност или уметнике који следе; сакупљање биографских података уметника и документација о уметничком делу.
• Други се заснива на историјском истраживању стила или уметничког језика којим се уметник служио, са шире историјске перспективе, а која се састоји од упоређивања стила, периода или праваца из прошлости. За историчара је такође веома важна иконографија (симболи, тема и значење), која се може наћи у делу, периоду, или правцу који је предмет истраживања.

Магија и ритуал - уметност праисторијског човека

Уметност праисторије

• Уметност палеолита
• Уметност мезолита
• Уметност неолита

Уметност египатске цивилизације

Уметност старог Египта

• Старо краљевство
• Средње краљевство
• Ново краљевство

Уметност првих цивилизација на истоку

Рана уметност на Истоку

• Месопотамска уметност
• Сумерска уметност
• Асирска уметност
• Персијска уметност

Уметност Антике - Грчка и Рим

• Егејска уметност
  • Кикладска уметност
  • Минојска уметност
  • Микенска уметност
• Уметност старе Грчке
  • Хеленистичка уметност
• Етрурска уметност
• Римска уметност

Почеци средњовековне уметности у Европи

Почеци средњовековне уметности

• Рана келтска уметност
• Келтска уметност
• Европска уметност гвозденог доба
• Викиншка уметност

Развој средњовековне уметности у хришћанском и исламском свету

Средњовековна уметност

• Рана хришћанска уметност
• Византијска уметност
• Исламска уметност
• Уметност раног средњег века
• Романика
• Готика
• Готика у Италији, Шпанији и Португалу

Уметност почетка модерног света - ренесанса и хуманизам у Европи

Уметност у XV и XVI веку

• Ренесанса
• Рана ренесанса у Италији
• Ренесанса на северу Европе или касна готика
• Висока ренесанса у Италији
• Ренесанса у северним земљама северна ренесанса
• Венецијанска ренесанса
• Маниризам

Уметност барока и романтизма

Уметност у XVII веку

Барок

Уметност у XVIII веку

• Рококо
• Класицизам
• Академизам

Уметност у XIX веку

• Неокласицизам
• Романтизам
• Реализам
• Прерафаелити

Почетак и настанак модерне уметности крајем XIX века

Модерна уметност у XIX веку

• Импресионизам
• Постимпресионизам
• Неоимпресионизам
• Поентилизам
• Симболизам
• Наби
• Сецесија
  • Бечка сецесија
  • Југендстил
  • Арт Нуво
  • Каталонски модернизам

Уметност индустријске револуције у Европи и прве авангарде

Модерна уметност у XX веку

• Фовизам
• Експресионизам
• Кубизам
• Футуризам
• Апстрактна уметност
• Руска авангарда
  • Супрематизам
  • Конструктивизам
• Дадаизам
• Надреализам
• Де Стијл
• Нова објективност
• Соцреализам

Модерна уметност после Другог светског рата

• Апстрактни експресионизам
• Поп-арт
• Оп уметност (Оптичка уметност)
• Минимализам
• Концептуална уметност
• Перформанс уметност
• Фотореализам
• Хиперреализам
• Видео уметност
• Пејзажна уметност или енвиронментал арт (хепенинг, уметничка инсталација, ленд-арт, итд.)

Уметност глобализације света и технолошке револуције

Савремена уметност

Модернизам

Завршетак модерне уметности - настанак нових форми у уметности

• Неоекспресионизам
• Постмодернизам

Музеји и важни догађаји у савременој уметности

• Документа Касел
• Бијенале у Венецији

Уметност јужнословенских народа на Балкану

• Бугарска уметност
• Хрватска уметност
• Македонска уметност
• Словеначка уметност
• Српска уметност
• Црногорска уметност

Види још

• Историја сликарства
• Историја вајарства
• Историја архитектуре
• Ликовна уметност
• Уметност
• Естетика
• Критика уметности
• Социјална историја уметности и књижевности

Референце

1. „What is art history and where is it going? (article)”. Khan Academy (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-19.
2. „What is the History of Art? | History Today”. www.historytoday.com. Приступљено 2017-06-23.
3. First English Translation retrieved January 25, 2010
4. Dictionary of Art Historians Архивирано на сајту (28. јул 2020) Retrieved January 25, 2010
5. The shorter Columbia anthology of traditional Chinese literature, By Victor H. Mair, p. 51 retrieved January 25, 2010

Литература

• Wölfflin, H. (1915, trans. 1932). Principles of art history; the problem of the development of style in later art. [New York]: Dover Publications.
• Hauser, A (1959). The philosophy of art history. New York: Knopf..
• Arntzen, E., & Rainwater, R. Guide to the literature of art history. Chicago: American Library Association. 1980.
• Holly, M. A (1984). Panofsky and the foundations of art history. Cornell University Press.. Ithaca, N.Y.:.
• Johnson, W. M (1988). Art history: its use and abuse. Toronto: University of Toronto Press..
• Carrier, D (1991). Principles of art history writing. University Park, Pa: Pennsylvania State University Press..
• Kemal, Salim; Gaskell, Ivan (1991). The Language of Art History. Cambridge University Press. ISBN 0-521-44598-1.
• Fitzpatrick, V. L. N. V. D (1992). Art history: a contextual inquiry course.. Point of view series. Reston, VA: National Art Education Association.
• Minor, Vernon Hyde (1994). Critical Theory of Art History. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall..
• Nelson, R. S., & Shiff, R. Critical terms for art history. Chicago: University of Chicago Press. 1996.
• Adams, L (1996). The methodologies of art: an introduction. New York, NY: IconEditions..
• Frazier, N (1999). The Penguin concise dictionary of art history. New York: Penguin Reference..
• Pollock, G (1999). Differencing the Canon. Routledge. ISBN 0-415-06700-6.
• Harrison, Charles, Paul Wood, and Jason Gaiger (2000). Art in Theory 1648-1815: An Anthology of Changing Ideas. Malden, MA: Blackwell.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Minor, Vernon Hyde (2001). Art history's history.. 2nd ed. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.
• Robinson, Hilary (2001). Feminism-Art-Theory: An Anthology.. 1968–2000. Malden, MA: Blackwell.
• Clark, T.J (2001). Farewell to an Idea: Episodes from a History of Modernism. New Haven: Yale University Press.
• Buchloh, Benjamin (2001). Neo-Avantgarde and Culture Industry. Cambridge, MA: MIT Press..
• Mansfield, Elizabeth (2002). Art History and Its Institutions: Foundations of a Discipline. Routledge. ISBN 0-415-22868-9.
• Murray, Chris (2003). Key Writers on Art.. 2 vols, Routledge Key Guides. London: Routledge.
• Harrison, Charles, and Paul Wood (2003). Art in Theory, 1900–2000: An Anthology of Changing Ideas.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). 2nd ed. Malden, MA: Blackwell.
• Shiner, Larry (2003). The Invention of Art: A Cultural History. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-75342-3.
• Pollock, Griselda, ур. (2006). Psychoanalysis and the Image. Oxford: Blackwell. ISBN 1-4051-3461-5.
• Emison, Patricia (2008). The Shaping of Art History. University Park: The Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-03306-8.
• Charlene Spretnak (2014), The Spiritual Dynamic in Modern Art: Art History Reconsidered, 1800 to the Present.
• Gauvin Alexander Bailey (2014). The Spiritual Rococo: Décor and Divinity from the Salons of Paris to the Missions of Patagonia. Farnham: Ashgate..
• Adams, Laurie. Art across Time. 3rd ed. Boston: McGraw-Hill, 2007.
• Bell, Julian (2010). Mirror of the World: A New History of Art. ISBN 978-0-500-28754-5.. 2nd ed., London, Thames & Hudson.
• Gardner, Helen; Kleiner, Fred S. (2009). Gardner's Art through the Ages: A Global History (13th изд.). Australia: Thomson/Wadsworth.
• Gombrich, E.H. The Story of Art. 15th ed. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1990.
• Honour, Hugh, and John Fleming. The Visual Arts: A History. 5th ed. New York: Henry N. Abrams, 1999.
• Honour, Hugh, and John Fleming. A World History of Art. 7th ed. Laurence King Publishing, (2005) 1-85669-451-8
• Janson, H.W., and Penelope J.E. Davies. Janson's History of Art: The Western Tradition. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall, 2007.
• Oliver Grau (Ed.): MediaArtHistories, Cambridge/Mass.: MIT-Press, 2007.
• La Plante, John D. Asian Art. 3rd ed. Dubuque, IA: Wm. C. Brown, 1992.
• Phaidon Editors (2019-02-20). 30,000 Years of Art: The Story of Human Creativity Across Time & Space. Phaidon Press.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза), 2nd ed. London:, 2015
• Miller, Mary Ellen. The Art of Mesoamerica: From Olmec to Aztec. 4th ed, World of Art. London: Thames & Hudson, 2006.
• Onians, John (2004). Atlas of World Art. London: Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-377-6.
• Pierce, James Smith, and H.W. Janson. From Abacus to Zeus: A Handbook of Art History. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice

Hall, 2004.

• Pohl, Frances K. (2002). Framing America: A Social History of American Art. New York: Thames & Hudson..
• Stokstad, Marilyn. Art History. 3rd ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Education, 2008.
• Thomas, Nicholas. Oceanic Art, World of Art. New York: Thames and Hudson, 1995.
• Thuillier, Jacques (2002). Histoire de l'art. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-012535-4.
• Thuillier, Jacques (2002). History of Art. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010875-1.
• Wilkins, David G., Bernard Schultz, and Katheryn M. Linduff. Art Past, Art Present. 6th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Education, 2008.

Спољашње везе

• Музеј модерне уметности у Њујорку (МОМА)
• Музеј савремене уметности у Београду
• Енциклопедија нових медија у уметности
• Центар Помпиду у Француској Архивирано на сајту (27. јун 2009)