Речица (Гомељска област)

Речица
Речица;
	Октобарски трг у центру Речице
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Белорусија
Област	Гомељска област
Рејон	Речички
Основан	- први помен 1213.
Статус града	од 2. октобра 1511.
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	64.562
Географске карактеристике
Координате	52° 21′ 50″ С; 30° 23′ 41″ И
Временска зона	UTC+3
	Речица Речица на карти Белорусије
Остали подаци
Градоначелник	Виталиј Семјонович Панченко
Поштански број	247500
Позивни број	+375 (0) 2340
Регистарска ознака	3
Веб-сајт
	Град Речица

Речица (блр. ; рус. ) град је у југоисточном делу Републике Белорусије, и административни је центар Речичког рејона Гомељске области. Убраја се међу најстарија градска насеља на територији Белорусије, а први писани подаци о насељу потичу из 1213. године.

Кратке чињенице Речица, Административни подаци ...

Затвори

Град Речица лежи на важној раскрсници магистралних друмских и железничких праваца Гомељ—Брест и Бабрујск—Светлогорск—Лојев.

Град је смештен на наплавној равници дуж десне обале реке Дњепар, низводно од места на ком се река Ведрич улива у Дњепар. Северозападни део града је нешто виши и лежи на акумулативној речној тераси. Дњепар је плован на делу тока кроз Речицу.

Клима у граду је умереноконтинентална. Просечна годишња температура ваздуха је 6,3°C, у јануару -6,5°C и јулу 18,5°C. Просечна сума падавина на годишњем нивоу је 604 mm (максимално до 725 mm). Стабилан снежни покривач образује се почетком децембра и задржава се до краја марта са просечним висинама између 10 и 20 cm.

Насеље је добило назив по некадашњој реци речици која се уливала у Дњепар на месту данашњег градског језгра.

Први писани подаци о Речици потичу из Новгородских летописа из 1231. и у то време насеље је било феуд кијевских и чернигавских књажева. Крајем 14. века градом је управљао литвански књаз Витолд (1392—1430) који је у насељу подигао утврђење од дрвета. Тврђава је постојала око 200 године, све до 1654. када је спаљена од стране козачких устаника.

Речица је постала један од првих белоруских градова који је у новембру 1511. добио магдебуршко право по наредби краља Сигизмунда III (то право које је Речици гарантовало статус слободног трговачког града потврђивано је у два наврата 1561. и 1596). Из тог периода потиче и садашњи градски грб. Године 1566, Речица постаје центар повјата Минског војводства.

Средином 17. века Речица је претрпела велика разарања као последица рата између козака и Пољака (1648—51), а према резултатима Андрусовског мира град је остао саставни део Пољско-Литванске Уније. Године 1793, постаје део Руске Империје, односно окружни центар Минске губерније.

Крајем XIX века основу становништва града чинили су Јевреји, а према подацима пописа из 1897. Јевреји су чинили 57,5% (или 5.334) целокупног становништва у граду. Почетком 20. века у граду је постојало чак 5 синагога, а постојала је и јеврејска школа.^[1]

Током Другог светског рата Речица је била под окупацијом Нацистичке Немачке од 23. августа 1941. до 18. новембра 1943, а током окупације готово целокупна јеврејска популација је побијена у гетоу који је постојао свега месец и по дана (од средине новембра до краја децембра 1941).

Привредни опоравак града интензивирао се након августа 1964. када су у близини града откривена значајна лежишта нафте, а прве тоне течне нафте потекле су ка нафтоводу Дружба 29. априла 1965. године.

Речички рејон је контанимиран великим дозама радиоактивног зрачења насталих као последица нуклеарне хаварије у Чернобиљу од 26. априла 1986. године.

Према подацима националног статистичког бироа Белорусије, 2011. су у Речици живела 64.562 становника.

Више информација 1979., 1989. ...

Кретање броја становника
1979.	1989.	1999.	2009.	2012.
60.327^[2]	69.427^[2]	69.427^[2]	64.731^[2]	64.562^[2]

Затвори

Градина - место на ком је током 13. века постојало утврђење.
Католичка црква Свете Тројице - подигнута почетком века у неоготичком стилу. Налази се на списку објеката од изразитог културно-историјског значаја Белорусије.
Успењски сабор - православни храм из 1872.
Капелица преподобне Ефросиније Полоцке - капелица на брду изнад Дњепра подигнута на месту где је 1910. одржана литургија поводом преноса моштију преподобне мати Ефросиније Полоцке из Кијева у Полацк.