Радоиња
насеље у општини Нова Варош, Златиборски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
насеље у општини Нова Варош, Златиборски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Радоиња је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 572 становника.
Радоиња | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Нова Варош |
Становништво | |
— 2011. | 572 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 30′ 58″ С; 19° 45′ 05″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 876 |
Остали подаци | |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака |
Место Радоиња у области доњег тока Увца, се помиње 1388. године, под господаром кнеза Лазара.[1]
Након 1470. године у Новопазарском кадилуку (Вилајету) јављају се нове нахије, издвајањем делова старих. Једна од нахија које су тада постале је и Радохна. Нахија Радохна је у Старом Влаху од 15. до 17. века имала повластице и неку врсту аутономије у оквиру турске царевине, какву нису имале остале окупиране земље и области. Ова повластица понајвише је везана за име и дело старовлашких кнезова Рашковића, који су, по успостављању турске власти, постали бератлијски наследни кнезови са потпуном самoуправом. Они су, са другим имућним породицама, много допринели укупном развоју нововарошког краја.[2]
Касније, крајем 16. века је нахија Радохна из Брвеничког кадилука издвојена и заједно са још неколико придодата новом кадилуку Стари Влах.[3]
Жупа Радохна је 1516. године имала 29 влашких села.[4] Село Горња Радохна је имало 38, а Доња Радохна 37 кућа. Ова два села су заједно у 17. веку имала преко 100 домаћинстава.
У двадесетом веку у селу поред староседелаца има и насељеника из Херцеговине, Црне Горе и Косова и Метохије.
Овде се налази спомен ОШ „Гојко Друловић”.
По народном предању где је село био је "грчки град". У околини су на више места пронађени римски споменици.[5] Учитељ из месне школе је открио храм римског бога Јупитера.
У насељу Радоиња живи 554 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 217 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
м | ж | |||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 12 | 9 | ||
75—79 | 11 | 22 | ||
70—74 | 33 | 31 | ||
65—69 | 29 | 33 | ||
60—64 | 19 | 27 | ||
55—59 | 20 | 15 | ||
50—54 | 21 | 22 | ||
45—49 | 32 | 22 | ||
40—44 | 27 | 21 | ||
35—39 | 26 | 17 | ||
30—34 | 10 | 22 | ||
25—29 | 14 | 16 | ||
20—24 | 12 | 14 | ||
15—19 | 25 | 17 | ||
10—14 | 16 | 33 | ||
5—9 | 21 | 16 | ||
0—4 | 18 | 5 | ||
Просек : | 43,7 | 45,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 291 | 70 | 189 | 29 | 3 | 0 |
Женски | 290 | 42 | 192 | 49 | 7 | 0 |
УКУПНО | 581 | 112 | 381 | 78 | 10 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 108 | 11 | 0 | 0 | 52 |
Женски | 59 | 9 | 0 | 0 | 32 |
УКУПНО | 167 | 20 | 0 | 0 | 84 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 9 | 7 | 6 | 2 | 6 |
Женски | 1 | 0 | 3 | 2 | 0 |
УКУПНО | 10 | 7 | 9 | 4 | 6 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 6 | 9 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 7 | 4 |
УКУПНО | 0 | 0 | 6 | 16 | 4 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.