From Wikipedia, the free encyclopedia
Радиотерапија рака грлића материце је примарна радикална зрачна терапија која се изводи применом спољашњег зрачења (које може бити транскутано и брахитерапије). Досадашња сазнања о усавршеним техникама зрачења, посебно оних заснованих на чешћој примени брахитерапије, говоре о побољшању у локалној контроли раста тумора односно смањењу стопе рецидива и продуженом преживљавању болесница.[1][2]
Ова врста радиотерапија, подразумева стандардне дозе транскутаног зрачења ранга 45‒50 Gy, испоручене фракционисано у дневним дозама,комбиновано са брахитерапијом, у 4‒5 сеанси и дозом од TD7Gy по сеанси обрачунатој у тачки А. Укупне радикалне дозе, за мале туморе (1 цм ‒ стадијум Iб1) су ранга 75 Gy, до 80-90 Gy/ тачка А за више стадијуме. Дозе се могу ускладити са општим стањем болеснице, уз смањење дозе и палијативног ефекта зрачног третмана.
Транскутаним зрачењем, фотонским сноповима високих енергија (10 MEV), делује се на тумор, инфилтрисане параметријуме, регионалне лимфатике и захваћене суседне органе.
Брахитерапијом се извори јонизујућих зрачења, путем апликатора, доводе у непосредни контакт са тумором грлића материце, уз испоруку врло високе дозе зрачења у тумор и поштеду околних структура (бешика, завршног црева), што је основни фактор за локалну контролу болести. Најчешће се користи интракавитарна техника са апликацијом извора зрачења кроз вагину у тумор-грлић и утерус, ређе интерстицијална техника, са апликацијом игала у велике туморске масе са збрисаном регионалном анатомијом.
Када се врше зрачења пара-аорталних лимфних чворова примењује се профилактичка, стандардна доза од 45 Gy, која уз употребу напредних техника, може повећати и до 60 Gy код присутног увећања лимфних чворова (лимфаденомегалије).
Напредне технике, базиране на ЦТ или МР: конформална и ИМРТ (радиотерапија модулисаним интензитетом) као и ЦТ/МР базирана брахитерапија, омогућавају бољу поштеду здравих органа (танко црево, бешика, ректум) и повећање дозе.
Постоперативна радиотерапија регије оперативне ложе и регионалних лимфатика примарно смањује појаву локалног рецидива код групе болесница интермедијарног ризика (дубока инвазија строме, LVI, тумор > 4 цм), а код високоризичне групе (позитивне жлезде, параметријума и маргине) спроводи се удружено са хемиотерапијом конкомитантно.
Постоперативну радиотерапију треба започети 3-5 недеља после операције, а укупна доза зрачења код ове врсте радиотерапије је ранга 60-65 Gy, а однос транскутане и брахитерапијске дозе одређује се према препорукама Америчког удружења за брахитерапију (енгл. ).
Повећани ризик од неуспеха терапије постоји код болесница које имају:
Код узнапредовалих облика болести, различити хистолошки типови тумора нису независтан прогностички фактор. Ретроспективне студије показале су повећани ризик за настанак локалних рецидива код примене мање укупне дозе зрачења и режима са продуженим укупним временом зрачења на више од 50 дана.
Наиме сваки дан прекида радиотерапије повећава ризик за настанак рецидива за 1%.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.