Радинац

Радинац је насељено место града Смедерева у Подунавском управном округу. Према попису из 2022. било је 4.714 становника.

Радинац
Црква Свете Петке
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	4.714
Географске карактеристике
Координате	44° 37′ 22″ С; 20° 58′ 03″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	67
Радинац Радинац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11311
Позивни број	026
Регистарска ознака

Историја

Радинац се налази југо-источно од Смедерева. Данашњи Радинац постао је на овоме месту, на коме је данас, насељавањем породица из Иванице и Старог Радинца. За време владавине књаза Милоша у Радинцу је било само неколико кућа и то у средини данашњег села, у Стублинама, а били су насељени и Иваница, североисточно од села, између Лесковаче и Језаве, као и Стари Радинац, југоисточно од села, између Раље и Језаве. Да би груписао породице, књаз је раселио Иваницу и Стари Радинац и њихово становништво населио је у данашњи Радинац.

За време аустријске владавине (1718—1739.) Радинац се помиње као насеље, већ се помиње насеље . Место на коме је било ово насеље данас се зове Павловачка Бара, где се и сада ископавају ћерамиде, цигле и др., а у непосредној близини Павловачке Баре је Иваница, где је данас једно од сеоских гробља.

Радинац се помиње у арачким списковима и имао је 1818. и 1822. године 71 кућу. Године 1846. село је имало 90 кућа, а по попису из 1921. у селу је било 211 кућа са 1137 становника.

Стариначке су породице, чији су преци становали у Иваници и у Старом Радинцу, па отуда пресељени у данашњи Радинац: Јовановићи, Накорићи (Анићићи) старином од Прилепа, Јефтићи (Маркуши), Којићи (Петровићи) чији је предак Која дошао из Старог Влаха, Манићи (Иванићари), Огњанци (данас са разним презименима), Станковци (данас разним презименима) чији је прадед Станко дошао из Разгојне, као и Мартињаши (Николићи) старином из Хомоља. Остале породице долазиле су из разних крајева. (подаци крајем 1921. године).^{[1] [2]}

Село је страдало у поплави марта 1935.^[3] У то време су издалека долазили мештанину Радојку Марковићу, који је наводно лечио лудило.^[4]

Овде се налазе ОШ „Иво Андрић” Радинац, црква Свете Петке, кућа Миливоја Манасића и железничка станица Радинац.

Демографија

У насељу Радинац живи 4225 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1775 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5] Година Становника 1948. 1.598 1953. 1.701 1961. 2.313 1971. 3.236 1981. 4.355 1991. 4.995 4.821 2002. 4.920 5.197 2011. 5.428 2022. 4.714

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби			4.842	98,41%
Македонци			12	0,24%
Роми			10	0,20%
Црногорци			5	0,10%
Румуни			3	0,06%
Хрвати			2	0,04%
Украјинци			1	0,02%
Муслимани			1	0,02%
Мађари			1	0,02%
Албанци			1	0,02%
Југословени			1	0,02%
непознато			14	0,28%

Становништво према полу и старости^[7]

	м			ж
?	5			1
80+	17			29
75—79	28			55
70—74	75			90
65—69	98			127
60—64	92			124
55—59	111			107
50—54	216			190
45—49	243			210
40—44	203			192
35—39	160			172
30—34	171			145
25—29	193			183
20—24	198			226
15—19	186			182
10—14	162			134
5—9	158			160
0—4	149			128
Просек :	35,5			37,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 366 363 548 826 1.236 1.389 1.497

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 189 356 261 382 187 94 18 7 3 0 3,29

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.996	550	1.321	74	48	3
Женски	2.033	366	1.332	261	69	5
УКУПНО	4.029	916	2.653	335	117	8

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.201	66	0	4	623
Женски	472	67	0	0	127
УКУПНО	1.673	133	0	4	750
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	12	184	76	21	55
Женски	5	3	112	21	10
УКУПНО	17	187	188	42	65
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	15	18	12	46
Женски	4	18	7	35	39
УКУПНО	6	33	25	47	85
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	28	0	0	39
Женски	13	1	0	10
УКУПНО	41	1	0	49

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
3. "Политика", 6. март 1935
4. "Политика", 3. јун 1935
5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()