From Wikipedia, the free encyclopedia
Радикулопатија (лат. , од речи лат. и грч. ), радикуларни синдром, радикуларни бол, радикуларно оштећење, стање је или болест корена спиналног нерва, у подручју вратне или слабинске кичме као последица притиска на нерв избочености (протрузије) оштећеног (оболелог) међупршљенског диска, код дискус херније, спондилозе, дискартрозе или запаљењских промена изазваних бактеријама, вирусима или хемијским материјама (хемијски радикулитис). Око две трећине свик компресивних оштећења коренова нерава односи се на лумбосакралне коренове (најчешће коренова ) и носе општеприхваћен назив ишијас. Вратне (цервикалне) радикулопатије настају након притиска на нерв у вратном делу кичме (најчешће након оштећења коренова ).[1][2]
Радикулопатија | |
---|---|
Латински | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | неурохирургија |
МКБ-10 | M54.1 |
МКБ-9-CM | 723.4, 724.4, 729.2 |
DiseasesDB | 29522 |
MeSH | D011843 |
Око 65% радикулопатија локализовано је у лумбалном (слабинском) делу кичме, а око 90% лумбалних радикулопатија узроковано је хернијацијом међупршљенског диска (дискус хернија), са радикуларном компресијом. Међутим дискус хернија и компресија живца коју она изазива није искључиви узрок, јер и друге патоанатомске промене могу да утичу на оштећење нервног корена (нпр. стеноза спиналног канала, фораминална стеноза итд).[3]
Дегенеративне промене понекад могу бити узрок радикуларног оштећења, без утицаја промена или оштећења међупршљенског диска.[4]
Око 5% до 10% болесника у оквиру лумбалне радикулопатије има као главни симптом ишијалгију, док се преваленцалумбалног бола креће од 49% до 70%. Инциденца лумбалне радикулопатије као последица оштећења диска, у општој популацији процењује се на 2,2%.[4]
Међу факторима ризика за настанак радикулопатије, бројна истраживања показују утицај следећих фактора;[4]
Полне разлике и физичка спремност, према спроведеним истраживањима, нису непосредно повезане са радикулопатијом.[5]
Узроци радикулопатија могу бити веома разноврсни и деле са на примарне и секундарне:
Настаје након развоја примарног процеса у коренима спиналних живаца, и може бити узрокована; аутоимуним поремећајима, бактеријским или вирусним агенсима хемијским материјама (лекови, дрога, алкохол итд), примарним туморским процесом итд.
Настаје као последица оштећења кичменог стуба (вратна и слабинска радикулопатија), промена у околним структурама око спиналних коренова и другим процесима у организму - који непосредно или посредно могу изазвати оштећење нервних корена најчешће у пределу врата или доњег дела леђа али и у грудном делу тела код;
Узроци и механизми настанка радикулопатија могу бити вишеструки, али као главни покретачки механизми наводе се;
Облици радикулопатија и сродни поремећаји:
Дијагностички поступци се значајно разликују између појединих земаља, али и унутар једне земље.[13] Дијагноза се заснива на;[14][15]
Табела 1. Дијагноза цервикалне (вратне) радикулопатије[1]
- | Бол | Слабост (поједини мишићи) | Губитак сензибилитета | Губитак рефлекса |
---|---|---|---|---|
C5 | Врат, рамена, међулопатични предео, спољни део руке | , , Ромбоидни | Спољна ивица рамена, надлактица | () |
C6 | Рамена, спољни део подлактице и прва два прста | Спољна подлактица и прва два прста | () | |
C7 | Међулопатични предео, задњи део руке, средина подлактице | , | Средина подлактице и средњи прст | |
C8 | Средина подлактице и шаке | , | Средина подлактице и шаке и пети прст | Флексори прстију () |
Th1 | Средина руке до лакта | Унутрашњи мишићи шаке | Средина руке ка лакту | - |
Табела 2. Дијагноза лумбалне (слабинске) и сакралне (крстне) радикулопатије[1]
- | Бол | Слабост (поједини мишићи) | Губитак сензибилитета | Губитак рефлекса |
---|---|---|---|---|
Дуж бутине и унутрашњег дела ноге до унутрашњег глежња | , , Примицачи бутине | Унутрашњост ноге | Пателарни (чашични) | |
Задњи део бутине и спољашњи део листа, горњи део стопала | Горњи део стопала | Ахилов | ||
Задњица и задњи део бутине, листа и спољни део стопала | , , , | Табан и спољна ивица стопала | Ахилов | |
Задњи део бутине, задњица и гениталије | , , , , Мишићи сфинктера | Задњица анална регија и гениталије | Булбокавернозни Анални |
У акутној фази болест се лечи конзервативним начином лечења[17] и у просеку траје 6 до 8 недеља. а обухвата примену следећих облика лечења:[18][19]
Примарна терапија
Усмерена је према основним узрочницима болести код примарне радикулопатије (антибиотска, антивирусна, имуносупресивна, цитостатици итд)
Симптоматска терапија
Бројна истраживања показала су малу разлику успешности лечења код болесника који су мировали у односу на болеснике који су активни. Након ових резултата мировање као ослонац лечења више није препоручљив.[4]
„ | Оперативно лечење има предности над конзервативним лечењем у односу на ниво хернијације, и то са најмањом ефикасношћу за () сегмента, средњом за () сегмент и највећом за горње сегменте . Анализа спроведена у Финској показала је да је дисцектомија, била супериорнија у односу на конзервативно лечење код болесника са хернијацијом на () сегменту кичме, међутим нема никаквих чврстих доказа ни за, ни против ефикасности расположивих метода конзервативног лечења.[4] Хируршка интервенција може да обезбеди болеснику брже ослобађање од бола и других субјективних тегоба у односу на конзервативно лечење, али не и веће разлике у односу на степен успеха после једне или две година (показала су бројна истраживања).[4] Ова разлика у ефикасности лечења је углавном резултат мањег побољшања стања болесника са проблематиком горњих лумбалних сегмената након конзервативног лечења.[23][24][25][26] |
” |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.