![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25B5%25D1%2581%25D1%2582%25D1%258B_%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D1%258E%25D0%25B3%25D0%25BE-%25D0%25B2%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25B5_%25D0%25A3%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B8%25D0%25BD%25D1%258B_%25282014%2529.svg/langsr-640px-%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25B5%25D1%2581%25D1%2582%25D1%258B_%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D1%258E%25D0%25B3%25D0%25BE-%25D0%25B2%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25B5_%25D0%25A3%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B8%25D0%25BD%25D1%258B_%25282014%2529.svg.png&w=640&q=50)
Проруски немири у Украјини 2014.
Опис дешавања током политичке кризе у Украјини 2014. године и објашњавање узрока сукоба који ће касније довести до рата 2022. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Од краја фебруара 2014. демонстрације проруских и антивладиних група одржавале су се у великим градовима широм источних и јужних региона Украјине, након покрета Евромајдана и украјинске револуције 2014. Током прве фазе немира, познате као „Руско пролеће“ (рус. Русская весна, романизовано: Russkaya Vesna)[33][34], украјинска територија Крима је припојена Руској Федерацији након руске војне интервенције, и међународно критикован (на основу резолуције УН 68/262) кримски референдум. Протести у областима Доњецка и Луганска, које се обично називају регионом Донбаса, ескалирали су у оружану проруску сепаратистичку побуну[35][36], подржану координисаном политичком и војном кампањом против Украјине од стране Руске Федерације[37]. Да би задржала контролу над јужном и источном Украјином, влада је покренула „Анти-терористичку операцију“ (АТО), пославши оружане снаге да угуше немире.[38].
Проруски немири у Украјини 2014. | |||
---|---|---|---|
Део Антимајдана | |||
![]() Мапа протеста по регионима, која указује на озбиљност немира на врхунцу | |||
Датум | 20. фебруар — 2. децембар 2014. (9 месеци, 1 седмица и 5 дана) | ||
Локација | |||
Повод | Главни катализатор:
| ||
Циљеви | |||
Методе | Демонстрације, интернет активизам, грађанска непослушност, грађански отпор, вандализам, оружана побуна, заузимање управних зграда | ||
Статус | Протести угушени у Харкову и Одеси од припадника Десног сектора;
| ||
Стране у цивилном сукобу | |||
| |||
Водеће фигуре | |||
Број | |||
| |||
Жртве | |||
Укупно 7.000 погинулих само у рату у Донбасу[29] (including 304 foreign civilians)[30][31][32]
1.177.748 Украјинаца интерно расељено, а 763.632 избегло у иностранство (углавном у Русију)[29] |