Европска унија
међувладина и наднационална заједница / From Wikipedia, the free encyclopedia
Европска унија (ЕУ) је политички и привредни савез од 27 држава чланица које се првенствено налазе у Европи.[3] Има укупну површину од 4.233.255 2 и укупно становништво од око 448 милиона. Унутрашње јединствено тржиште је успостављено кроз стандардизовани систем закона који се примењује у свим државама чланицама само у оним питањима у којима су се државе договориле да делују као једна. Политика ЕУ има за циљ да обезбеди слободно кретање људи, роба, услуга и капитала кроз унутрашње тржиште;[4] доноси законе у области судске власти и унутрашњих послова и одржи јединствену политику о трговини,[5] пољопривреди,[6] рибарству и регионалном развоју.[7] Пасошке контроле су укинуте за путовања унутар шенгенске зоне.[8] Монетарна унија успостављена 1999. године, ступила је на снагу 2002. године, а састоји се од 19 држава чланица које користе валуту евро. ЕУ је често описивана као политички ентитет (без преседана или поређења) са карактеристикама било федерације или конфедерације.[9][10]
Европска унија
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Главни град |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Највећи град | Париз | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Службени језик | 24 језика 3 главна службена језика енглески • немачки • француски | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Државе чланице | 27 чланица | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Владавина | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Облик државе | Међувлада | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Председник Комисије | Урзула фон дер Лајен | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Председник Парламента | Роберта Метсола | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Председник Европског савета | Шарл Мишел | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Председништво Савета ЕУ | Мађарска | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Оснивање | | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Париски уговор | 18. април 1951. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Римски уговор | 1. јануар 1958. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Јединствен европски акт | 1. јул 1987. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Мастришки уговор | 1. новембар 1993. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— Лисабонски уговор | 1. децембар 2009. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Географија | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Површина | | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— укупно | 4.233.262 km2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— вода (%) | 3,08 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Становништво | | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— 2023. | 448.387.872[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— густина | 106 ст./km2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Економија | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
БДП / ПКМ | ≈ 2023. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— укупно | 25,399 блн. $[2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— по становнику | 56.928 $ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Валута | евро (€) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
— код валуте | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Остале информације | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Временска зона | до UTC+2 (WET, CET, EET) +1 до +3 (, , ) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Интернет домен |
Унија и држављанство ЕУ су успостављени када је Мастришки уговор ступио на снагу 1993. године. ЕУ води своје порекло од Европске заједнице за угаљ и челик (ЕЗУЧ) и Европске економске заједнице (ЕЕЗ); прва основана Париским уговором из 1951. и друга Римским уговором из 1957. године. Првобитне државе чланице онога што је постало познато као Европске заједнице биле су унутрашња шесторка: Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. Заједнице и њихове наследнице су порасле у величини проширењем на 21 државу чланицу и у власти додавањем области политике у своју надлежност. Последњи велики амандман на уставну основу ЕУ, Лисабонски уговор, ступио је на снагу 2009. године. Уједињено Краљевство је 2020. постало једина држава чланица која је напустила ЕУ.[11] Пре тога, четири територије држава чланица су напустиле ЕУ или њене претече. Неколико је држава које преговарају о придруживању Европској унији.
Са око 5,8 одсто светске популације,[lower-alpha 2] ЕУ је 2021. године остварила номинални бруто домаћи производ (БДП) од око 17,1 билион долара,[2] што чини приближно 18 одсто глобалног номиналног БДП-а.[13] Поред тога, све државе чланице ЕУ имају веома висок индекс хуманог развоја према Програму Уједињених нација за развој. ЕУ је 2012. године добила Нобелову награду за мир.[14] Кроз Заједничку спољну и безбедносну политику, Унија је развила значајну улогу у спољним односима и одбрани. Има сталне дипломатске мисије широм света и део је Уједињених нација, Светске трговинске организације, Г7 и Г20. Због свог глобалног утицаја, Европску унију су неки научници описали као суперсилу у настајању.[15][16][17]